Zlato iznad 4.000 dolara, ali rast prinosa vraća fokus na nivo od 3.950
- Zlato je 17. jula poraslo iznad 4.000 dolara po unci, ali je i dalje bilo na putu ka najvećem nedeljnom padu u poslednjih šest nedelja.
- Skok cene nafte i rast verovatnoće za povećanje kamatnih stopa u SAD ograničavaju tražnju za zlatom kao utočištem kapitala.
Oporavak bez jasne promene trenda
Zlato je u petak prešlo granicu od 4.000 dolara po unci, dok su investitori procenjivali posledice rasta cena energenata i ponovo pojačanih očekivanja da će Federalne rezerve dodatno podići kamatne stope. Spot cena porasla je 0,8 odsto, na 4.002,39 dolara po unci, dok su avgustovski američki fjučersi ojačali 0,4 odsto, na 4.006,10 dolara.
Ipak, dnevni rast nije promenio širu sliku: zlato je i dalje beležilo pad od oko 3 odsto na nedeljnom nivou, što bi bio njegov najsnažniji nedeljni gubitak u šest sedmica. Povratak iznad psihološke granice od 4.000 dolara tržište za sada tumači pre kao posledicu kupovine nakon pada nego kao potvrdu novog uzlaznog ciklusa.
Nafta menja tržišno čitanje geopolitičkog rizika
Inflacija ispred potražnje za sigurnošću
Cena nafte je tokom sedmice porasla približno 12 odsto, dok je zlato palo oko 3 odsto. Razlika od približno 15 procentnih poena pokazuje da tržište tenzije u Zalivu prvenstveno vidi kao inflatorni rizik, a ne kao neposredan razlog za snažnije prelivanje kapitala u plemenite metale.
Takvo tumačenje direktno podiže značaj prinosa na američke obveznice. Prinos na dvogodišnje državne obveznice SAD dostigao je u četvrtak 4,155 odsto, dok je CME FedWatch alat pokazivao da tržište ugrađuje 73 odsto verovatnoće povećanja kamatne stope u decembru.
Izjave zvaničnika Federalnih rezervi dodatno su ojačale taj scenario. Predsednica ogranka Fed-a u Dalasu Lorie Logan založila se za nešto više kamatne stope, dok je potpredsednik Philip Jefferson naveo da bi mogao da podrži povećanje ukoliko inflacija ne nastavi da slabi.
Zašto viši prinosi pritiskaju zlato
Zlato ne donosi kamatu, pa njegovu privlačnost smanjuju viši prinosi na obveznice i očekivanje strože monetarne politike. Tim Waterer iz KCM Trade ocenio je da zabrinutost zbog inflacije i prinosa ograničava rast metala, dok je oporavak u petak povezao sa kupovinom po nižim cenama nakon pada ispod 4.000 dolara.
Granice tehničkog oporavka
Nivo od 3.950 dolara kao neposredni test
Saxo Bank vidi okvirno kretanje zlata između 3.950 i 4.200 dolara po unci. U odnosu na spot cenu od 4.002,39 dolara, gornja granica predstavlja potencijal rasta od 4,9 odsto, dok je donja granica udaljena svega 1,3 odsto. Zadržavanje iznad 3.950 dolara bilo bi važniji signal stabilizacije od samog kratkotrajnog prelaska granice od 4.000 dolara.
Bank of America zauzima oprezniji stav. Banka veću kupovinu vidi tek u zoni od 3.700 do 3.600 dolara, a širi raspon za alokaciju kapitala postavlja između 3.450 i 3.250 dolara. Takva mapa sugeriše da je, prema objavljenim nivoima, prostor za pad veći od neposrednog potencijala rasta ka 4.200 dolara.
Oprez zbog tehničkih signala
Tehnički analitičar Bank of America Paul Ciana smatra da dokazi o trajnom dnu nisu dovoljno uverljivi. On zagovara postepenu kupovinu ispod 4.000 dolara i povećavanje izloženosti ukoliko cena nastavi da pada.
Ciana ukazuje na obrazac poznat kao death cross, koji se na zlatu pojavio 26. juna. U približno 67 do 70 odsto od 30 zabeleženih slučajeva od 1975. godine, cena je nastavila da pada tokom narednih 40 do 50 trgovinskih sesija. Njegova procena podrazumeva da bi pritisak mogao da traje kroz avgust i septembar.
Strukturna podrška ostaje, ali tajming je neizvestan
Bank of America smanjila je prognozu prosečne cene zlata za 2026. godinu za 14 odsto, na 4.360 dolara, ali nije promenila dugoročnu procenu da bi metal 2027. mogao da dostigne 6.000 dolara. Saxo navodi da je glavnina prodaje iz fondova kojima se trguje na berzi završena, dok kontinuirana kupovina centralnih banaka ostaje oslonac tržištu.
Od početka godine zlato je do srede bilo niže 7,2 odsto. Srebro je palo 17 odsto, a platina 20 odsto, što odražava veću osetljivost tih metala na očekivanja slabijeg privrednog rasta zbog njihove izraženije industrijske upotrebe.
Naredni smer zavisiće od odnosa između energije, inflacionih očekivanja i politike Fed-a. Pad cena nafte ili blaži ton centralne banke mogao bi da otvori prostor ka 4.200 dolara. Novi poremećaji u snabdevanju, dalji rast prinosa ili jači dolar, međutim, mogli bi da gurnu zlato ispod 3.950 dolara po unci.
