Azijska bitka za zlato: Kako Singapur i Hong Kong preoblikuju globalnu trgovinu plemenitim metalima
- Singapur i Hong Kong pokrenuli su opsežne regulatorne i infrastrukturne inicijative kako bi postali vodeća azijska čvorišta za trgovinu i skladištenje fizičkog zlata.
- Narodna banka Kine postepeno prebacuje deo svojih rezervi zlata iz Londona u Hong Kong, podstičući trgovinu denominovanu u juanima.
- Vodeće singapurske banke DBS, OCBC i UOB beleže dvocifren rast prometa i uvode inovacije poput tokenizovanog zlata pokrivenog fizičkim polugama.
- Stručnjaci ocenjuju da azijska potražnja omogućava uspešan suživot oba finansijska centra, po modelu koji decenijama funkcioniše između Londona i Ciriha.
Premještanje težišta trgovine plemenitim metalima ka Istoku
Dva vodeća finansijska centra Azije, Singapur i Hong Kong, otvorili su novi front u svom dugogodišnjem rivalstvu, ovog puta u sektoru fizičkog zlata. Usled tektonskih promena u globalnoj geopolitici i sve veće potražnje azijskih investitora za očuvanjem kapitala, obe metropole ubrzano razvijaju logističku, finansijsku i regulatornu infrastrukturu kako bi preuzele deo poslova koji su tradicionalno bili rezervisani za London i Njujork.
Monetarna uprava Singapura (MAS) definisala je strateški okvir koji obuhvata razvoj instrumenata tržišta kapitala vezanih za zlato, usklađivanje međunarodnih standarda za skladištenje u trezorima i formiranje efikasnog sistema za vanberzansko (OTC) poravnanje zlatnih poluga i kilopoluga. MAS istovremeno priprema kapacitete za pružanje usluga depoa stranim centralnim bankama i državnim fondovima.
Strateške prednosti dva modela dominacije
Hong Kong kao kapija kineskog kapitala i petrozlata u juanima
Hong Kong koristi svoju direktnu vezu sa kontinentalnom Kinom, koja je najveći svetski proizvođač i potrošač zlata. Pored pokretanja centralnog klirinškog sistema za fizičko zlato i povezivanja preko platforme ‘Delivery Connect’ sa Šangajskom berzom zlata (SGE), grad beleži i strateški priliv rezervi. Prema izvorima koje navodi Blumberg, Narodna banka Kine postepeno premešta svoje zlatne rezerve iz Londona u Hong Kong.
Kao vodeći ofšor centar za kinesku valutu, Hong Kong ima jedinstvenu poziciju da omogući denominaciju, trgovanje i poravnanje transakcija zlatom u renminbijima (RMB), čime direktno podržava internacionalizaciju kineske valute na tržištima sirovina.
Singapur: Neutralnost, visoka sigurnost i institucionalno poverenje
Nasuprot oslanjanju Hong Konga na kinesko zaleđe, Singapur gradi poziciju neutralne i bezbedne jurisdikcije za međunarodne klijente iz ostatka Azije, sa Bliskog istoka i Zapada. Poreske olakšice uvedene još 2012. godine, kojima je investiciono zlato oslobođeno poreza na dobra i usluge (GST), stvorile su pogodno tlo za razvoj super-trezora poput onih u kompleksu Le Freeport.
Platforma BullionStar zabeležila je u prvoj polovini godine vrednost uskladištenog zlata i srebra veću od 2 milijarde singapurskih dolara (oko 1,56 milijardi USD), što predstavlja skok od 35 odsto u poređenju sa drugom polovinom prethodne godine.
Bankarski sektor beleži skok institucionalne i privatne tražnje
Tri najveće singapurske banke beleže snažan priliv kapitala u sektor plemenitih metala:
- DBS Bank je lansirala tokenizovano fizičko zlato, omogućavajući klijentima posedovanje digitalnih tokena koji su u potpunosti pokriveni fizičkim polugama u namenskom trezoru banke.
- OCBC je otvorio usluge trgovanja i kastodi skladištenja fizičkog zlata namenjene institucionalnim i klijentima izuzetno visoke neto vrednosti (UHNW).
- UOB, koji decenijama trguje zlatom, zabeležio je međugodišnji rast obima trgovine fizičkim zlatom od 59 odsto, dok je promet na štednim računima u zlatu porastao za 48 odsto.
Nova arhitektura globalnog tržišta zlata
Iako London i dalje drži primat u određivanju ‘spot’ cena preko OTC trgovine, a Njujork kontroliše terminska tržišta fjučersa i opcija, uticaj azijskih centara na formiranje cena i tokove fizičkog metala nezadrživo raste. Kako ističu u Svetskom savetu za zlato (World Gold Council), dinamika između Singapura i Hong Konga verovatno će preslikati evropski model u kojem London i Cirih uspešno koegzistiraju sa komplementarnim ulogama. Rastuća globalna nestabilnost i dedolarizacija rezervi čine azijski prostor dovoljno prostranim za oba centra.
