Bank of America upozorava: Berzanski mehur odjekuje 1999. godinom — Zlato nikada nije bilo jeftinije u odnosu na akcije

Paralela koja se ne sme ignorisati

Bank of America je 5. jula 2026. objavila analizu koja je uznemirila tržišta kapitala. Savita Subramanian, glavna strateg za investicione akcije u ovoj banci, potvrdila je ciljnu vrednost S&P 500 indeksa na 7.100 poena do kraja godine — što je oko 5% ispod tadašnjih nivoa. Ali ono što je privuklo pažnju nije bila sama cifra, već jezik kojim je obrazložena.

Subramanian je eksplicitno navela da ‘bear market signposts’ ukazuju na to da spekulacija dostiže ekstremne nivoe, pri čemu su akcije sa visokim multiplikatorima doživele značajan rast — događaj koji je istorijski prethodio korekciji valuacije, odnosno takozvanom ‘snapback’ efektu. Bank of America je tokom prve polovine 2026. godine kontinuirano upozoravala da je S&P 500 precenjen u odnosu na zarade kompanija, uz preciznu istorijsku referencu: nijedan ciklus podizanja kamatnih stopa od 1999–2000. nije započeo sa ovako skupim akcijama.

Koncentracija kapitala u uskom pojasu tehnoloških kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom postala je neizdrživa. Micron Technology je od početka godine porastao za 242%. SK Hynix je 10. jula izašao na Nasdaq sa ciljanom vrednošću od 29 milijardi dolara — što bi predstavljalo najveću američku inicijalnu ponudu strane kompanije u istoriji. Prema oceni Bank of America, ta koncentracija se neće dalje širiti. Ona će se korigovati.

Mehanizam koji istorija ponavlja

1999: Zlato na dnu, Nasdaq na vrhu

U avgustu 1999. godine zlato je dostiglo svoj dvadesetogodišnji minimum od 252 dolara po unci. Centralne banke su prodavale rezerve. Tehnološke akcije su donosile povrate od 40% godišnje. Financial Times je objavio naslov u kojem je zlato proglašeno mrtvim reliktom. Konsenzus je bio jednoglasan: kome je potreban zdrav novac kada Nasdaq isporučuje rezultate?

Nasdaq je dostigao vrhunac u martu 2000. godine. Tehnološke akcije su započele svoj pad. Zlato je već formiralo bazu blizu svog generacijskog dna. Uspon koji je potom usledio trajao je više od jedne decenije — od približno 254 dolara u 2001. do 1.921 dolara u septembru 2011. Prema podacima World Gold Council-a, to je rast od 659% — kroz dve recesije, finansijsku krizu i godine politike nultih kamatnih stopa.

Mehanizam je jednostavan i nepromenjen

Kada se imovina zasnovana na zaradama kompresuje, kapital se premešta u imovinu koja ne zahteva nikakve zarade. Zlato nema P/E ratio. Ne treba mu veštačka inteligencija da bi opravdalo svoje postojanje. Ono jednostavno čuva kupovnu moć izvan finansijskog sistema. Taj mehanizam nije ukinut.

Zašto zlato pada dok akcije rastu

Realne kamatne stope kao kratkoročni neprijatelj

Diskonekcija u 2026. godini ima jasno objašnjenje. Primarni pritisak na zlato dolazi od realnih kamatnih stopa. Kada nominalne stope rastu brže od inflatornih očekivanja, imovina bez prinosa se nalazi pod pritiskom. Federalne rezerve su u junu držale stope na nivou od 3,50–3,75%. Devet od osamnaest članova komiteta projektovalo je podizanje stopa tokom 2026, prema junskom Summary of Economic Projections.

Zlato je u junu palo za približno 12% — što predstavlja najgori mesečni pad od oktobra 2008. godine. Međutim, nedelja koja se završila 3. jula donela je prvi nedeljni rast od kraja maja, sa skokom od 2,3%. Biro za statistiku rada izvestio je o svega 57.000 novih radnih mesta u junu — daleko ispod prognoze od 110.000. Prema CME FedWatch alatu, verovatnoća septembarskog povećanja stopa pala je sa 66% na približno 50%.

Srebro signalizira promenu

Srebro je u istoj nedelji poraslo za 6,7% u poređenju sa rastom zlata od 2,3%. Odnos zlata i srebra kompresovao se sa preko 72 krajem juna na oko 67 početkom jula 2026. Pokret srebra u odnosu na zlato te magnitude tipično signalizira da industrijski kupci anticipiraju labavljenje monetarne politike — što je konstruktivno za držače fizičkog metala.

Zlato ne pada zato što se strukturni argument promenio. Pada zato što je hawkish zaokret FED-a kreirao pritisak kroz realne kamatne stope. Spekulativni kapital je jurio za prinosima iz veštačke inteligencije umesto za fizičkim metalom. To je fundamentalno različito od toga da je strukturni slučaj narušen.

Pet institucija, jedan zaključak

Početak jula 2026. doneo je sveže analize pet vodećih institucija — State Street, Goldman Sachs, World Gold Council, UBS i MKS PAMP. Svih pet su došli do istog zaključka: prodaja u drugom kvartalu promenila je ulaznu cenu, ne strukturnu tezu.

Strukturne sile ostaju nepromenjene. Američka vlada i dalje generiše fiskalne deficite. Nacionalni dug nastavlja da raste. Federalne rezerve su zarobljene između borbe protiv inflacije i izbegavanja recesije. Nijedna od tih sila nije razrešena — samo su privremeno zasenjene entuzijazmom oko veštačke inteligencije.

Istorija je već dala odgovor

Kada spekulacija na tržištu akcija dostigne ekstreme koje Bank of America poredi sa 1999. godinom, relativna cena zlata u odnosu na akcije pada ka svom najnižem nivou. Zlato nije učestvovalo u bumu veštačke inteligencije. To ga čini najjeftinijim u odnosu na akcije u poslednjih nekoliko godina. Osiguranje je uvek najjeftinije kada niko ne veruje da mu je potrebno.

Zapisnik sa FOMC sastanka od 16–17. juna objavljuje se 8. jula u 14 časova po istočnom vremenu. Devet od osamnaest članova komiteta projektovalo je povećanje stopa u 2026. Zapisnik će pokazati koliko je ta frakcija ozbiljna. Hawkish ton bi mogao da vrati šanse za septembarsko povećanje na 60% i doda kratkoročni pritisak na zlato. Dovish nagib bi mogao da otvori put ka 4.200 dolara i više.

Pitanje koje je Bank of America postavila zaslužuje pažnju. U 1999. američke akcije su bile ovako skupe. Zlato je bilo na dvadesetogodišnjem dnu. Ono što je usledilo je zapisano u istoriji. Zlato je sa 252 dolara stiglo do 1.921 dolara. Okolnosti su danas drugačije. Mehanizam je isti.