Grčko zlato: Kako je rudnik Skuries pretvorio otpor u zavisnost

Zlatna groznica na poluostrvu: Kako je ekonomska kriza slomila otpor

Bila je to januarska hladnoća, a u selu Megali Panagia na severozapadu Halkidikija slobodan je bio samo jedan stan. Na grčkim portalima za nekretnine – Spitogatos, Spiti24 i Tospitimou – stajala je ponuda: mezonet sa električnim grejanjem, 1.500 evra mesečno. ‘Ako ste radnici, mogu da stanu dvojica’, rekla je vlasnica kada je novinar pozvao da pita o dostupnosti stana.

Pod ‘radnicima’ podrazumevala je Rumune, Bugare, Hrvate i ostale radnike iz balkanskog regiona koji su preplavili ovo i susedna sela na severozapadu Halkidikija – grčkog poluostrva najpoznatijeg po tri krakova koji se uvlače u Egejsko more. Oni su deo armije od više od 3.000 građevinskih radnika koji svakodnevno pristižu na gradilište obližnjeg rudnika zlata Skuries, pred očekivani početak proizvodnje.

Ovaj prizor nije nastao slučajno. On je krajnji ishod jedne od najdugotrajnijih i najdubljih ekonomskih i društvenih transformacija u modernoj Grčkoj – procesa u kome je finansijska katastrofa ugušila ekološki aktivizam, a nužda nadjačala načela.

Decenija otpora, decenija kapitulacije

Od nereda do gradilišta

Rudarstvo u severozapadnom Halkidikiju ima korene stare vekove. Kompleks rudnika Kasandra u opštini Aristotel datira s kraja 19. veka, a kompanija Hellas Gold – lokalna podružnica kanadskog giganta Eldorado Gold – kupila ga je 2003. godine. Kada je grčka vlada 2011. odobrila plan za proširenje rudnika Skuries, uključujući površinski kop i novo postrojenje za preradu rude, lokalno stanovništvo je reagovalo burno. U periodu od 2012. do 2014. dolazilo je do pravih nereda.

Ekološke organizacije upozoravale su na posledice krčenja šuma na planini Kakavos, rizik od zagađenja podzemnih voda i dugoročno upravljanje rudarskim otpadom. Protestima, sudskim bitkama i političkim sukobima nije bilo kraja. Ipak, projekat je nastavio da napreduje. Eldorado Gold je 2021. dao zeleno svetlo za punu izgradnju, a sledeće godine obezbedio finansiranje od 680 miliona evra.

‘Mnogi koji su bili protiv rudnika sada tamo rade’, rekao je rudar druge generacije iz primorskog sela Stratoni. ‘Ne zato što su pre bili glupi, a sada su postali pametniji. Jednostavno su bili slomljeni.’

Mislio je na teret grčke dužničke krize koja je buknula krajem 2009. i godinama pustošila lokalnu ekonomiju. Mogućnosti za zaposlenje bile su retke, a vlada je bila očajna za investicijama. Lokalni otpor je ustuknuo pred daleko moćnijim protivnikom – i pred sopstvenom egzistencijalnom nuždom.

Ekonomska zavisnost ispisana u opštinskim budžetima

Razmere ekonomske zavisnosti regiona od rudarskih operacija ogledaju se u opštinskim prihodima. Prema godišnjem izveštaju Ministarstva životne sredine za 2024. godinu, opština Aristotel primila je 7,19 miliona evra u vidu rudarskih naknada – što čini neverovatnih 98,8 odsto svih rudarskih naknada koje su prikupile sve lokalne opštine u Grčkoj zajedno.

Influx stranih podizvođača transformisao je sela u okolini kompleksa Kasandra. Apartmani, hoteli i iznajmljeni stanovi koji su nekada bili namenjeni turistima sve više su zauzeti građevinskim radnicima, što gura kirije nagore i istiskuje lokalno stanovništvo. Jedna građevinska kompanija ponudila je vlasniku hotela u Nea Rodi čak 60.000 evra godišnje za smeštaj 20 radnika. Vlasnica, poznata po protivljenju proširenju rudnika, tu ponudu je odbila.

Radnici bez osam sati: Sindikati uzbunjuju

Smene koje ne poznaju radno pravo

Prema Gianisu Malamosu, predsedniku Stručnog sindikata podzemnih rudara rudnika Kasandra, između 3.200 i 3.400 ljudi svakodnevno radi na Skuriesu. Od tog broja, samo 400 do 500 direktno je zaposleno od strane kompanije Hellas Gold. Ostatak čine radnici stranih podizvođača.

‘Situacija u pogledu njihovih zarada nije sasvim jasna’, rekao je Malamas za BIRN. ‘Neki kvalifikovani radnici zarađuju pristojno, ali ono što definitivno postoji jesu iscrpljujući rasporedi. Svi rade po 10 ili 12 sati. Nema osmočasovne smene. Nigde, ni u jednoj kompaniji.’

Vlado, supervizor ekipe iz Rumunije koji radi za podizvođača turskog građevinskog giganta ENKA, opisao je raspored: devet sati od ponedeljka do petka, još sedam sati u subotu, a nedeljom slobodan dan. Ugovor se obnavlja mesečno. Dvojica njegovih radnika, Florin i Anri, kažu da u Grčkoj mogu da zarade više nego u Rumuniji, uz praktično nulte troškove jer poslodavac pokriva smeštaj i obroke.

Smrtni slučaj i pitanje inspekcije

Sindikalni predstavnici ističu da su broj podizvođača, radno vreme i bezbednosne mere ozbiljan razlog za zabrinutost. Ta zabrinutost pojačana je smrću 63-godišnjeg podizvođačkog radnika na gradilištu Skuries u maju 2025. godine, kao i incidentom u martu iste godine u kome je rumunski radnik teško povređen i proveo nekoliko nedelja na intenzivnoj nezi.

Sindikat je za preminulog radnika naveo da je ‘radio po 10 sati dnevno mesecima, često šest dana nedeljno, čak i u tim godinama’. Incident sa rumunskim radnikom pripisao je nedostatku koordinacije između različitih stranih podizvođača na terenu, dok su teška vozila radila u zoni koja se učvršćivala mrežom i betonom. ‘Smatramo krivičnim delom to što ljudi rade ispod dok teška mehanizacija radi iznad njih, a da zona nije obezbeđena’, saopštio je sindikat.

Nadzor nad uslovima rada u rudnicima u nadležnosti je Rudarske inspekcije za severnu Grčku, ali sindikat tvrdi da je ta institucija ozbiljno kadrovsko potkapacitirana. ‘Trenutno postoje samo dve osobe u Solunu nadležne za celu severnu Grčku’, rekao je Malamas, koji zahteva posebnu filijalu inspekcije isključivo za Halkidiki. BIRN nije uspeo da dobije odgovor od te institucije, kao ni od kompanije Hellas Gold.

Strah koji ne prolazi: Šta donosi početak proizvodnje

Početak komercijalne proizvodnje zlata u Skuriesu odlagan je više puta. Kompanija sada predviđa inicijalnu proizvodnju zlatnog koncentrata u trećem kvartalu 2025. godine i komercijalnu proizvodnju u četvrtom. Prema studiji izvodljivosti projekta, prva faza površinske i podzemne eksploatacije trebalo bi da traje oko devet godina, nakon čega sledi dodatnih 11 godina podzemnog rudarenja.

Lokalni radnici se nadaju da će, kada proizvodnja jednom počne, strani podizvođači postepeno napustiti region. Cilj sindikata je reorganizacija kadra unutar rudnika i premeštanje iskusnijeg osoblja na Skuries. Javni otpor je možda splasnuo, ali strah za životnu sredinu nije.

Hellas Gold je stigao ‘kada smo imali omču oko vrata, usred ekonomske krize’, rekao je jedan radnik iz regiona koji je govorio pod uslovom anonimnosti. ‘Nažalost, usledila je polarizacija. Podela je razorila našu zajednicu, ali strah i dalje živi u nama. Radnici su u veoma teškom položaju. Radim ovde, a katastrofa se može dogoditi… Ne postoji ni jedna jedina osoba koja se ne plaši šta dolazi za životnu sredinu. Ali pritisak koji će rudari trpeti u narednim godinama verovatno će gurnuti čak i ekološke brige iz javne debate.’

To je možda najtačniji opis onoga što se događa u severozapadnom Halkidikiju: ne pobeda rudnika nad zajednicom, već tiha, iscrpljujuća predaja – u kojoj ekonomska nužda gasi sve ostale glasove.