Kako zlato produžava rat: UAE optužen da profitira iz haosa u Sudanu
Dok građanski rat sve dublje razara Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) se ne pojavljuju kao neutralni posmatrač, već kao jedan od glavnih aktera koji profitiraju od ratnog haosa. Kroz kompleksnu mrežu krijumčarenja zlata, Abu Dabi je optužen da koristi institucionalni kolaps Sudana za ekonomski i strateški dobitak.
Prema više kredibilnih izvora, uključujući Financial Times, više od polovine celokupne proizvodnje zlata u Sudanu završava u krijumčarskim kanalima. UAE i Rusija su najčešće destinacije. Ogromne količine ovog zlata se koriste za finansiranje sukoba između regularne sudanske vojske i paravojnih formacija RSF (Rapid Support Forces).
Zlato kao motor rata
Prema švajcarskoj organizaciji Swissaid, Sudan je prošle godine proizveo oko 80 tona zlata, vrednog preko šest milijardi dolara. U vreme kada bi se očekivalo da rat uspori proizvodnju, rudarenje se zapravo ubrzava – naročito kroz rudarenje u malom obimu (artisanal mining), uz pomoć hemikalija poput natrijum-cijanida koji se i dalje uvozi iz Kine, Nemačke i samih UAE.
Na taj način, zlato postaje ključni izvor finansiranja i za vojsku i za RSF, produbljujući rat i stvarajući zatvoreni krug nasilja i profita.
Uloga UAE u mreži krijumčarenja
UAE nisu samo destinacija za sudansko zlato – one aktivno učestvuju u njegovoj monetizaciji. Trgovina funkcioniše preko komercijalnih mreža i posredničkih firmi koje posluju na obe strane fronta, uključujući i Al-Junaid korporaciju – finansijsku ruku RSF-a.
Uprkos sankcijama koje su SAD uvele Al-Junaidu 2023. godine, zlato se i dalje izvlači iz teritorija pod kontrolom RSF-a i direktno finansira paravojne snage. Dokazi pokazuju da se tokovi natrijum-cijanida nisu prekinuli, što znači da je logistička podrška rudarenju i dalje aktivna.
Operacija pljačke preko granica
Ministarstvo rudarstva Sudana priznaje da zlato čini 60% izvoza iz vojno kontrolisanih zona, dok međunarodni nadzorni organi, poput C4ADS, upozoravaju da nekontrolisani lanac snabdevanja hemikalijama produžava rat. Programska direktorka ove organizacije, Denise Sprimont Vasquez, kritikovala je međunarodnu zajednicu zbog ignorisanja veza između rudarskog sektora i ratnog finansiranja.
UAE se u izveštaju prikazuju kao sila koja ne samo da kupi ratno zlato po niskim cenama, već ga zatim rafinira i prodaje na svetskom tržištu, često bez proveravanja njegovog porekla – proces koji mnogi upoređuju sa „pranjem zlata“.
Strukturna korupcija i istorijski kontekst
Sudanski istraživač Ahmed Soliman iz organizacije Chatham House navodi da mreže krijumčarenja ne datiraju samo iz perioda sukoba, već su deo dubljeg vojnog i ekonomskog sistema koji je postojao godinama. U trenutku kada je formalna ekonomija oslabila, prostor su preuzele ekonomske elite povezane sa sukobljenim stranama.
Soliman tvrdi da bi međunarodna zajednica morala ciljati upravo ove mreže kao glavni izvor destabilizacije, umesto da se fokusira samo na humanitarne posledice rata.
Sistem eksploatacije bez odgovornosti
U nedostatku odgovarajuće međunarodne kontrole i gotovo potpunom ćutanju arapskih zemalja, pljačka sudanskog bogatstva se nastavlja. Umesto da deluje kao posrednik mira, Abu Dabi koristi haos za jačanje sopstvenih interesa, dok se Sudan sveo na izvor sirovina.
Zaključak iz više nezavisnih izveštaja je jasan: sve dok se aktivnosti poput ovih ne povežu sa konkretnim političkim i ekonomskim pritiscima, zlato će ostati izvor rata, a ne prosperiteta.
