Kineska zlatna groznica ruši rekorde: Uvoz premašio 1.000 tona u prvih osam meseci
- Kineski uvoz zlata u prvih osam meseci 2026. godine premašio je 1.000 tona, za šta je izdvojeno rekordnih 158,8 milijardi dolara.
- Obim uvoza u ovom periodu već je nadmašio ukupne uvozne brojke za celu 2025. godinu, kada je uvezeno 886 tona u vrednosti od 96,5 milijardi dolara.
- Glavni motor tražnje nisu juvelirski proizvodi već investiciono zlato — građani traže utočište od krize nekretnina i pada prinosa, dok Narodna banka Kine ubrzava dedolarizaciju.
- Domaći ETF fondovi uvećali su rezerve za 18%, dok je tražnja za zlatnim polugama i novčićima zabeležila istorijski maksimum od 314 tona u prvom polugodištu.
Tektonski poremećaj na globalnom tržištu plemenitih metala
Najveće svetsko tržište zlata beleži istorijske maksimume u akumulaciji fizičkog metala. Prema zvaničnim podacima kineske Carinske uprave, uvoz zlata u Kinu tokom prvih osam meseci 2026. godine probio je psihološku granicu od 1.000 tona, dostižući nivoe kakvi nisu viđeni od početka praćenja uporednih carinskih evidencija 2017. godine. Za ovu stratešku nabavku Kina je platila približno 158,8 milijardi dolara, što predstavlja dramatičan skok u odnosu na celokupnu 2025. godinu, tokom koje je na 886 tona utrošeno 96,5 milijardi dolara.
Podaci svedoče o izuzetnom intenzitetu nabavki: samo u prvoj polovini godine uvezeno je 864,95 tona, što je skok od čak 89,1% u poređenju sa 457,39 tona iz istog perioda prošle godine. Junski priliv od 173,34 tone predstavljao je vrhunac mesečnog uvoza, dok se u julu i avgustu tempo neznatno konsolidovao na i dalje izuzetno visokih 118 tona neto uvoza mesečno — što je 34% više u poređenju sa julom prethodne godine.
Anatomija kineske tražnje: Zašto kapital beži u poluge
Ovakva dinamika uvoza ne oslikava standardnu potrošačku glad za nakitom, već agresivno repozicioniranje kapitala. Dok visoke cene zlata pritiskaju maloprodajni sektor juvelirskih radnji, investiciona tražnja dostiže nivoe bez presedana.
Slom nekretnina i manjak domaćih alternativa
Kineski investitori suočavaju se sa hroničnim nedostatkom atraktivnih investicionih instrumenata. Tržište nekretnina, koje je decenijama činilo preko 70% bogatstva prosečnog domaćinstva, ostaje u dubokoj krizi bez naznaka brzog oporavka. Domaći berzanski indeks CSI 300 beleži minus od oko 3,7% od početka godine i dalje se nalazi više od 20% ispod svog vrha, dok su prinosi na kineske državne obveznice pali na istorijski niske nivoe. U takvom okruženju, zlato se profilisalo kao jedina likvidna imovina bez kreditnog i emitentskog rizika.
Istorijski rekord u kupovini poluga i novčića
Prema izveštajima Svetskog saveta za zlato (WGC), Kina je potvrdila status vodećeg svetskog kupca malih investicionih poluga i kovanica. Tražnja za ovim segmentom u prvoj polovini godine dosegla je 314 tona — što je najsnažniji polugodišnji rezultat u istoriji merenja. Nakon eksplozivnog prvog tromesečja sa 207 tona, drugo tromesečje je dodalo stabilnih 107 tona, pokazujući da stanovništvo svaku korekciju cene na međunarodnom tržištu koristi za akumulaciju.
Rast domaćih ETF fondova naspram globalne stagnacije
Razlika između zapadnog i istočnog sentimenta posebno je uočljiva na tržištu fondova kojima se trguje na berzi (ETF). Dok su globalni zlatni ETF-ovi uglavnom beležili stagnaciju ili umerene odlive, kineski fondovi podržani fizičkim zlatom zabeležili su rast od 18% do kraja avgusta, uvećavši imovinu za oko 44 tone na ukupnih 293 tone, odnosno 42 milijarde dolara pod upravljanjem.
Monetarna strategija Pekinga i uloga Narodne banke Kine
Iako lavovski deo uvoza odlazi u ruke komercijalnih banaka, investicionih fondova i građana kroz programe štednje u zlatu, zvanični sektor pruža snažan signal celokupnom tržištu. Narodna banka Kine (PBoC) prijavila je rast zlatnih rezervi tokom 22 uzastopna meseca. Zvanični podaci Državne uprave za devizno poslovanje (SAFE) pokazuju da je centralna banka samo u avgustu kupila 20,2 tone zlata, što predstavlja najveći mesečni dodatak od oktobra 2023. godine, podižući zvanične državne rezerve na blizu 2.387 tona.
Ukupna vrednost zvaničnih kineskih rezervi u zlatu skočila je sa 306,35 milijardi dolara krajem jula na 350,08 milijardi dolara krajem avgusta. Ipak, mnogi analitičari, uključujući eksperte Goldman Saksa, procenjuju da stvarne kupovine državnih entiteta znatno premašuju zvanično prijavljene brojke — Goldman procenjuje da su stvarne julske kupovine iznosile 35 tona, u odnosu na 20 tona koje su javno deklarisane.
Ovaj potez direktno koincidira sa smanjenjem izloženosti američkom dugu. Kinesko posedovanje američkih trezorskih zapisa palo je u julu na 618 milijardi dolara, što je najniži nivo zabeležen još od avgusta 2008. godine. Zlato služi kao ključni stub u nastojanjima Pekinga da zaštiti svoje devizne rezerve od potencijalnih geopolitičkih sankcija i rizika jurisdikcije.
Globalne implikacije i dugoročna perspektiva
Masivan kineski uvoz funkcioniše kao stabilizator globalne cene zlata. Domaća tražnja kreirala je konstantnu premiju cene na Šangajskoj berzi zlata (SGE) u odnosu na cene u Londonu i Njujorku, što uvoz čini izuzetno profitabilnim za kineske komercijalne banke. Relativna snaga kineskog juana u proteklom periodu dodatno je motivisala regulatore da dodele izdašnije uvozne kvote bankama pre uvođenja novih režima licenciranja.
Ovakva preraspodela resursa predstavlja dugoročni strukturni pomak. Kako ističu vodeći upravljači imovinom u Aziji, ovde nije reč o kratkoročnim spekulacijama, već o višegodišnjem repozicioniranju imovine domaćinstava i države ka fizičkoj robi bez rizika druge ugovorne strane. Sve dok su geopolitičke tenzije povišene, a domaće investicione alternative u Kini ograničene, kineski uvoz zlata nastaviće da postavlja temelje i diktira dinamiku čitavog globalnog tržišta.
