Na prvi pogled zvuči logično: ako inflacija raste, raste i cena zlata – zar ne? Ipak, kako ističe Forbes, ova logika ima svoje ozbiljne pukotine. U najnovijem tekstu, analitičar John Tamny osporava popularnu tvrdnju da cena zlata treba da “prati” inflaciju, objašnjavajući zašto je to zapravo pogrešan način razmišljanja.

Prema Tamny-ju, zlato je nešto sasvim drugačije od novca ili potrošačke korpe. Ono nije indeks cena. Niti mu je uloga da se ponaša kao mera “kupovne moći”. Zlato je mera vrednosti sama po sebi — konstanta, a ne promenljiva.

Zlato nije potrošačka roba

Jedna od ključnih tačaka u Forbes članku jeste sledeća: zlato se ne koristi za svakodnevnu potrošnju, pa nije logično posmatrati ga kao instrument koji treba da odražava skok cena hleba, goriva ili rente. Cena zlata se ne “koriguje” prema inflaciji — jer ono nije vezano za inflaciju u klasičnom smislu.

Zapravo, istorijski gledano, postoje periodi kada je inflacija bila visoka, a cena zlata stagnirala — i obrnuto. Zato pokušaji da se zlatu “dodeli uloga” inflacijskog barometra često vode u zablude i pogrešne investicione odluke.

Šta zlato zapravo meri?

Zlato, kako Tamny kaže, ne meri promene u vrednosti drugih dobara — već meri vrednost valute. Kada dolar slabi, cena zlata u dolarima raste. Kada je poverenje u monetarni sistem uzdrmano, zlato jača. Dakle, zlato nije reakcija na cene potrošačke korpe — već reakcija na percepciju stabilnosti valute.

Ovo je važno za sve koji razmišljaju o investicionom zlatu. Ne kupuješ zlato da bi pratio inflaciju — kupuješ ga da bi imao sidro u vremenu kada sve drugo pluta. Zlato ne raste zbog inflacije. Zlato raste kada sistem gubi stabilnost.

Zlato u realnom svetu — iskustvo investitora

Iako se često u medijima piše o “realnoj ceni zlata” (kada se prilagodi inflaciji), taj pristup ne menja osnovnu činjenicu: zlato ima svoj sopstveni život. Njegova vrednost se ne temelji na tome koliko litara mleka možeš da kupiš danas, već koliko poverenja imaš u to da će novac sutra vredeti isto.

U Srbiji, to posebno osećamo. Inflacija, promenljiv dinar, tržišna nesigurnost — sve to podseća investitore zašto fizičko zlato i dalje ima smisla. Ne zato što prati inflaciju, već zato što ne zavisi od nje.

Zaključak: Zlato kao konstanta — ne korekcija

U vremenu kada se svi trude da pronađu sigurnost, zlato ostaje ono što je oduvek bilo — stabilna, fizička vrednost. Forbes nas podseća da nije poenta u “korekciji za inflaciju”, već u razumevanju suštine: zlato je mera poverenja, a ne mera potrošnje.

Ukoliko tražiš nešto što ne zavisi od kamata, politika i predizbornih obećanja — fizičko investiciono zlato je možda najbolji odgovor. I to ne zato što “prati inflaciju”, već zato što joj odoleva.