Nafta pada, zlato raste: Sporazum SAD-Iran menja tržišnu sliku pred ključne odluke centralnih banaka

Geopolitički preokret koji je zatresao robna tržišta

Nedelja koja je za nama donela je jedan od retkih trenutaka kada ista vest istovremeno šalje dve suprotne tržišne poruke. Privremeni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o otvaranju Hormuškog moreuza — jedne od najvažnijih pomorskih ruta za globalnu isporuku nafte — drastično je promenio sentiment na tržištima sirovina. Nafta je pala, a zlato je poraslo. Oba kretanja imaju svoju logiku, i oba nose u sebi dozu neizvesnosti koja će određivati cene u danima koji dolaze.

Sporazum je pokrenuo 60-dnevni period pregovora o iranskom nuklearnom programu. Predsednik Tramp je upozorio da bi vojni odgovor mogao biti obnovljen ukoliko širi dogovor ne bude postignut. Tržišta su, međutim, reagovala brzo — možda i prebrzo — na samu vest, ne čekajući formalno potpisivanje ni razrešenje logističkih pitanja poput razminiranja i obnavljanja prekinute proizvodnje.

Nafta pod pritiskom, ali podrška nije daleko

Fundamentalni pritisak

Cena nafte je tokom prošle sedmice beležila kontinuirani pad, a vest o sporazumu dodatno je pojačala prodajni pritisak na početku ove sedmice. Logika je jednostavna: otvaranje Hormuškog moreuza znači potencijalno veću ponudu nafte na tržištu, što pritiska cene nadole. Ipak, iskusni tržišni učesnici ostaju oprezni. Detalji sporazuma još nisu u potpunosti razjašnjeni, brodarski rizici i dalje postoje, a vreme potrebno za obnavljanje prekinute iranske proizvodnje nije zanemarljivo.

Tehnička slika: medvedi preuzeli inicijativu

Sa tehničkog aspekta, nafta je prošle sedmice pala ispod donje granice Bolindžer opsega (Bollinger Bands), što je snažan signal dominacije prodavaca. Stohastički oscilator spustio se u zonu ekstremne preprodatosti, ali u uslovima povećane volatilnosti, oscilator može ostati u toj zoni duže nego što bi to normalni tržišni uslovi nalagali. Pokretni proseci i dalje potvrđuju opšti uzlazni trend, ali taj signal gubi na snazi sa svakom novom silaznom sesijom.

Ključni nivo podrške nalazi se na 75 dolara po barelu — zona koja se poklapa sa 61,8% Fibonačijevog (Fibonacci) nivoa retrakcije na nedeljnom grafikonu i sa oblašću cenovne reakcije iz juna prošle godine. Ukoliko cena probije tu podršku, situacija se može dramatično promeniti.

Zlato: odbijanje od 4.000 dolara i pogled prema 4.400

Zašto je zlato poraslo kada je nafta pala?

Na prvi pogled paradoksalno, kretanje zlata ima jasnu fundamentalnu osnovu. Smanjenje geopolitičke tenzije i potencijalno jeftinija energija znače manji inflatorni pritisak, što smanjuje potrebu za agresivnijim podizanjem kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Niže kamatne stope povoljne su za zlato kao imovinu koja ne donosi prihod. Tržišta su, dakle, kupovinom zlata zapravo kladila na mekšu monetarnu politiku u budućnosti.

Tehnička analiza: neutralni oscilator, ali rastući momentum

Zlato se kasno prošle sedmice odbilo od psihološke podrške na 4.000 dolara i krenulo naviše. Naredna značajna zona otpora nalazi se oko 4.400 dolara, gde se poklapaju 38,2% Fibonačijevog nivoa dnevne retrakcije i oblast cenovne reakcije testirana tokom maja. Stohastički oscilator nalazi se na neutralnim nivoima, što znači da cena ima potencijal za kretanje u oba smera. Bolindžer opsezi su se proširili, signalizujući rast volatilnosti i mogućnost produžetka uzlaznog momenta u kratkom roku. Pokretni proseci i dalje potvrđuju opšti silazni trend, ali bi promena tog signala bila moguća ukoliko se tekuća korekcija pretvori u potpuni preokret trenda.

Sedmica pred nama: centralne banke u centru pažnje

Utorak — Banka Japana i Rezervna banka Australije

Tržišta očekuju da Banka Japana podigne kamatnu stopu sa 0,75% na 1%, što bi dodatno ojačalo jen u odnosu na ostale valute, posebno prema američkom dolaru. Rezervna banka Australije, s druge strane, očekuje se da zadrži stopu na 4,35%. Eventualno iznenađujuće smanjenje stope stvorilo bi kratkoročni pritisak na australijski dolar.

Sreda — Britanska inflacija i Fed

Britanska inflacija za maj očekuje se na nivou od 3%, u porastu sa prethodnih 2,8%. Potvrda ovog podatka mogla bi ojačati funtu, jer bi ukazala na potrebu za daljim podizanjem stopa od strane Banke Engleske. Međutim, Federalne rezerve SAD gotovo sigurno zadržavaju stopu na 3,75% — verovatnoća smanjenja iznosi manje od 4%. Tržišni fokus biće na konferenciji za novinare i signalima o budućem smeru monetarne politike.

Četvrtak — Banka Engleske i japanska inflacija

Banka Engleske se takođe očekuje da zadrži stopu na 3,75%. Britanska nezaposlenost za april trebalo bi da ostane stabilna na 5%, dok se broj novih podnosilaca zahteva za naknadu za nezaposlene za maj očekuje na 25.800, nešto niže od prethodnih 26.500. Japanska inflacija za maj mogla bi porasti na 1,6% sa prethodnih 1,4%, što bi bila blago pozitivna vest za tržišne učesnike koji trguju jenom.

Između sporazuma i neizvesnosti

Tržišta su reagovala brzo i optimistično na vest o sporazumu između SAD i Irana, ali iskustvo uči da je oprez na mestu. Formalno potpisivanje, razminiranje plovnih puteva, obnavljanje iranske proizvodnje i ishod 60-dnevnih nuklearnih pregovora — sve su to faktori koji mogu lako preokrenuti trenutni sentiment. Uz to, sedmica je nabijen centralnobankarskim odlukama koje mogu dodatno pomeriti cene nafte i zlata, bez obzira na geopolitički razvoj. Investitori koji prate ova tržišta suočavaju se sa retkim scenarijem u kome fundamentalni i tehnički signali šalju mešovite poruke — i upravo u takvim momentima disciplina i upravljanje rizikom postaju važniji od bilo koje prognoze.