Nemačka i Italija žele da vrate zlato iz Njujorka: sve jači pozivi za repatrijaciju rezervi
Dok cena zlata dostiže istorijske visine, a geopolitička klima postaje sve neizvesnija, dve evropske zemlje sa najvećim zlatnim rezervama posle SAD – Nemačka i Italija – sve glasnije traže povratak svojih zaliha zlata sa čuvanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Reč je o količinama koje zajedno premašuju 245 milijardi dolara i koje se godinama nalaze u trezorima Federalnih rezervi u Njujorku.
Geopolitičke sumnje menjaju dugogodišnje poverenje
Čuvanje zlata u SAD datira još iz posleratnog perioda, kada su evropske zemlje, suočene s pretnjom hladnog rata, koristile Njujork kao bezbedno skladište za rezerve. No, danas, to istorijsko poverenje sve više nagriza globalna nesigurnost. U Nemačkoj i Italiji jačaju politički i javni pozivi za repatrijaciju zlata, uz argument da fizička kontrola nad rezervama postaje ključna u svetu punom nepredvidivosti.
Politička scena Nemačke ujedinjena oko zlata
U Nemačkoj, zlatne rezerve od 3.352 metričke tone i dalje čine drugi najveći nacionalni zlatni fond na svetu. Iako je deo rezervi već vraćen tokom poslednje decenije – uključujući 674 tone iz Pariza i Njujorka – oko 37% nemačkog zlata i dalje ostaje u trezorima Fed-a.
Peter Gauweiler, bivši poslanik demohrišćanske CSU stranke, upozorio je:
„Centralna banka Nemačke ne sme tražiti prečice kada je reč o zaštiti nacionalnog zlata. Geopolitički rizici jasno pokazuju da svet više nije stabilno mesto.”
S njim se slaže i Evropska asocijacija poreskih obveznika, koja je uputila zvanične apele ministarstvima finansija i centralnim bankama u Nemačkoj i Italiji. Michael Jäger, predsednik ove organizacije, izjavio je:
„Previše toga zavisi od stabilnosti Federalnih rezervi, dok istovremeno gledamo političke pritiske na tu instituciju. Zlato bi trebalo da bude pod direktnom kontrolom evropskih vlasti.”
Italijanski parlament u nedoumici, javnost zabrinuta
Italija sa svojih 2.452 metričke tone zlata takođe sve češće propituje smisao čuvanja gotovo polovinu svojih rezervi u SAD. Prema pisanju italijanske štampe, 43% italijanskog zlata i dalje se nalazi u Njujorku, što izaziva zabrinutost javnosti i dela političkog spektra.
Uoči susreta italijanske premijerke Giorgie Meloni sa Donaldom Trampom u aprilu ove godine, u listu Il Fatto Quotidiano objavljen je tekst (potpisan od komentatorke istog imena) koji poručuje:
„Ostaviti 43% naših rezervi zlata pod upravom nepredvidive Trampove administracije predstavlja ozbiljnu pretnju interesima Italije.”
Podsetimo, još 2019. godine, kada je Meloni bila lider opozicije, njena stranka Braća Italije zalagala se za povratak rezervi. Ipak, nakon dolaska na vlast krajem 2022, premijerka po tom pitanju nije preduzela konkretne poteze – verovatno kako bi izbegla pogoršanje odnosa sa SAD.
Istorijska lekcija Francuske i iskustvo Rusije
Francuska je još 1960-ih, pod vođstvom predsednika Charlesa de Gaullea, odlučila da prebaci većinu svojih rezervi iz inostranstva nazad u Pariz, izričito zbog sumnje u stabilnost Bretton Woods sistema. Rusija, koja danas zauzima peto mesto po zlatnim rezervama, nikada nije imala veći deo svog zlata u stranim trezorima – lekcija koja se ispostavila mudrom nakon zaplene deviznih rezervi od strane Zapada posle početka rata u Ukrajini.
Peter Boehringer, poslanik AfD stranke i inicijator nemačkog pokreta „vraćanja zlata kući”, podseća:
„Kad smo prvi put tražili repatrijaciju, optuživali su nas za teorije zavere. A danas svi priznaju: fizička kontrola je najvažnija. U kriznim vremenima, ne važi samo pravno vlasništvo, već i to gde se zlato zaista nalazi.”
Da li će pozivi prerasti u politiku?
Iako su poruke sve glasnije, konačni politički konsenzus u Nemačkoj i Italiji još nije postignut. Fabio Rampelli, član italijanske vladajuće partije, nedavno je izjavio da se zlatne rezerve nalaze „kod istorijskih prijatelja”, a da je njihova geografska lokacija „relativno važna”.
No, upravo u tom „relativnom” leži sve veća sumnja – u vremenu kriza, sankcija, unilateralnih odluka i finansijskih blokada, zemlje širom sveta preispituju gde im je zlato i ko ima stvarnu kontrolu nad njim. Jer kada stvari izmaknu kontroli, zlato je poslednja linija odbrane.
