Rastući dugovi guraju zlato u novu stratešku ulogu
- Izvršni direktor Svetskog saveta za zlato Dejvid Tejt ocenjuje da je rast globalnog duga najvažniji dugoročni pokretač cene zlata.
- Centralne banke i investitori iz istočnih zemalja nastavljaju kupovinu, dok Savet razvija digitalnu infrastrukturu za korišćenje alociranog zlata.
Dug kao oslonac potražnje za plemenitim metalom
Rast zaduženosti država i skuplje servisiranje obaveza sve snažnije oblikuju tržište zlata, prema oceni Dejvida Tejta, izvršnog direktora Svetskog saveta za zlato. Njegova poruka je da kratkoročni politički potresi mogu podići ili spustiti cenu, ali da je nagomilani globalni dug strukturni razlog zbog kojeg zlato dobija na značaju.
Zlato je tokom godine dostiglo 5.500 dolara po unci, pre nego što se povuklo usled promene raspoloženja na tržištu. Tejt takvu korekciju vidi kao očekivanu posledicu naglog rasta, a ne kao promenu dugoročnog trenda.
Tržište podeljeno između spekulacije i diverzifikacije
Kamate povećavaju teret zaduženih ekonomija
Prema Tejtu, rast kamatnih stopa u SAD ili drugim velikim ekonomijama, ukoliko bude izazvan strahom od inflacije i slabog privrednog rasta, mogao bi dodatno da podrži cenu zlata. Više kamate istovremeno povećavaju rashode za otplatu postojećeg duga, čime problem zaduženosti postaje još izraženiji.
U takvom okruženju zlato se ne posmatra samo kao reakcija na dnevne tržišne vesti, već kao zaštita od dugoročnog slabljenja poverenja u fiskalnu održivost država. Tejt smatra da trgovinski sporovi, ratovi i carinske mere mogu imati snažan, ali vremenski ograničen uticaj, dok rast duga ostaje problem bez jednostavnog političkog rešenja.
Različiti motivi kupaca na Zapadu i Istoku
Na tržištu se, prema njegovim rečima, uočava razlika između zapadnih špekulativnih ulagača i kupaca iz istočnih zemalja. Zapadni investitori češće smanjuju izloženost zlatu kada očekuju više prinose na kamatonosnu imovinu. Nasuprot tome, kupovina na Istoku manje zavisi od kratkoročnih makroekonomskih promena.
Ta potražnja je povezana sa širim nastojanjem da se devizne rezerve i međunarodna plaćanja oslone na više vrsta imovine. Prebacivanje dela rezervi iz američkih državnih obveznica u zlato može se tumačiti kao vid smanjenja zavisnosti od dolara, ali i kao praktična potreba za dodatnim instrumentom u međunarodnim transakcijama.
Zlato kao operativna, a ne samo rezervna imovina
Svetski savet za zlato radi na modelu digitalizovanog, ali fizički pokrivenog zlata, nazvanom objedinjeni udeo u zlatu. Cilj je da centralne banke prvi put mogu da koriste delove alociranog zlata u digitalnom obliku, dok bi banke takvu imovinu mogle da koriste kao kolateral.
Takva infrastruktura bi centralnim bankama omogućila da pozajmljuju i razmenjuju zlato bez fizičkog prebacivanja poluga između trezora i država. Time bi metal mogao da donosi prihod, umesto da ostane isključivo pasivna stavka u rezervama.
Od čuvara vrednosti do instrumenta transakcija
Tejtova procena ukazuje da budućnost zlata neće zavisiti samo od kretanja kamatnih stopa i raspoloženja trgovaca. Ukoliko dugovi nastave da rastu, a centralne banke ubrzaju diverzifikaciju rezervi, zlato bi moglo dodatno da učvrsti poziciju van tradicionalne uloge sigurnog utočišta. Digitalizacija tržišta pritom otvara mogućnost da postane aktivniji deo finansijskog sistema.
