Zlato na rekordnim nivoima: da li kupovina centralnih banaka otvara put ka 8.000 dolara

Rast koji menja tržište plemenitih metala

Zlato je poslednjih godina prešlo put od zaštitne imovine u kriznim periodima do jednog od najtraženijih instrumenata za očuvanje vrednosti kapitala. Od 2020. godine njegova cena porasla je sa 1.585 dolara po unci na više od 4.500 dolara, uz samo kratkotrajne zastoje u usponu.

Takav rast dolazi u trenutku kada prinosi na novac nisu dovoljni da ulagačima obezbede uverljivu zaštitu od inflacije. U okruženju relativno niskih ključnih kamatnih stopa, deo investitora traži imovinu koja ne zavisi direktno od monetarne politike, solventnosti emitenta ili kretanja pojedinačne valute.

Potražnju dodatno hrane geopolitičke tenzije, očekivanja smanjenja kamatnih stopa i slabiji američki dolar. Ipak, najvažniji pomak na tržištu nije došao od malih kupaca, već od institucija koje raspolažu najvećim deviznim rezervama.

Centralne banke kao oslonac tražnje

Strukturna kupovina umesto kratkoročnog interesa

Ekonomisti Deutsche Bank ukazuju da centralne banke širom sveta povećavaju kupovine zlata. Među zemljama koje se posebno izdvajaju navode se Kina, Rusija, Indija i Turska, kao i monetarne vlasti brojnih ekonomija u razvoju.

Za razliku od kupaca nakita, čija potražnja može naglo da oslabi kada cena poraste, centralne banke predstavljaju stabilniju grupu kupaca. Majkl Sju iz Deutsche Bank Research razlikuje neelastičnu tražnju institucija od elastične tražnje privatnih kupaca i ocenjuje da je upravo institucionalna kupovina bila ključna za snagu tržišta od 2021. do 2025. godine.

Razlozi su širi od prostog očekivanja zarade. Zlato u deviznim rezervama služi za diversifikaciju, ublažavanje geopolitičkog rizika i zaštitu od inflacije. Za države koje žele manju izloženost pojedinačnim rezervnim valutama, metal predstavlja imovinu bez kreditnog rizika druge strane.

Od monetarne politike do kriptotržišta

Frank Šalenberger iz Landesbank Baden-Württemberg kao važne pokretače navodi očekivanja nižih kamatnih stopa, slabiji dolar, kupovine centralnih banaka i snažnu tražnju za zlatnicima i polugama.

Na tržištu se pojavila i nova grupa kupaca. Prema njegovoj oceni, kriptovalute se sve više uključuju u strategije diversifikacije imovine, što može podrazumevati i kupovinu zlata. Ako se taj obrazac proširi, mogao bi dodatno da poveća tražnju za metalom.

Bezbedno utočište, ali ne i imovina bez rizika

Zlato se tradicionalno tretira kao zaštita u periodima neizvesnosti, ali taj status ne znači da je njegova cena stabilna. Tomas Kulp iz DZ BANK naglašava da metal ostaje krajnje utočište za kapital tokom kriza, uz upozorenje da cena može beležiti veoma velike oscilacije.

Šalenberger zato ne preporučuje velika koncentrisana ulaganja. Po njegovoj proceni, udeo od pet do deset procenata u portfoliju može doprineti smanjenju ukupne volatilnosti, dok bi oslanjanje na zlato kao dominantnu imovinu povećalo izloženost promenama na tržištu.

Suštinska slabost zlata ostaje činjenica da ono ne donosi kamatu niti dividendu. Njegova privlačnost raste kada su prinosi na alternativnu imovinu niski ili kada investitori procene da su politički i monetarni rizici veći od uobičajenih.

Dva scenarija za naredne godine

Deutsche Bank vidi mogućnost da cena zlata do 2031. dostigne 8.000 dolara po unci. Ta procena zasniva se na pretpostavci da zemlje u razvoju nastave da povećavaju udeo zlata u rezervama, u okruženju koje banka opisuje kao povratak istorijskim obrascima geopolitičke podele.

Sju navodi scenario u kojem bi se devizne rezerve ekonomija u razvoju smanjile sa osam na pet biliona dolara, dok bi udeo zlata u rezervama rastao ka 40 procenata. U takvim okolnostima nominalna cena od 8.000 dolara mogla bi da bude dostižna.

Oprezniji pogled ima Šalenberger, koji smatra da su dva važna izvora zamaha, kupovine fondova vezanih za zlato i snažno povećanje rezervi centralnih banaka, privremeno oslabili. Zbog toga ne vidi dovoljno snažan pokretač za udvostručenje već veoma visoke cene u narednih pet godina.

Kulp očekuje da zlato u narednih 12 meseci dostigne 5.000 dolara po unci, uz ocenu da osnovni faktori tražnje ostaju prisutni. Razlika između procene od 5.000 dolara u kratkom roku i projekcije od 8.000 dolara do 2031. pokazuje koliko će dalji tok tržišta zavisiti od poteza centralnih banaka, kamatnih stopa i geopolitičkih događaja.

Visoka cena nije garancija daljeg rasta

Zlato je ponovo zauzelo centralno mesto u strategijama zaštite kapitala, ali njegov rast već uključuje značajan deo očekivanja o neizvesnom svetu i popuštanju monetarne politike. Trajna kupovina centralnih banaka mogla bi da podrži dalji uzlazni trend, dok bi slabljenje institucionalne tražnje ili promena kamatnih očekivanja mogli da dovedu do oštre korekcije.

Prognoze o 8.000 dolara po unci zato treba posmatrati kao dugoročni scenario, a ne kao izvesnost. Na tržištu koje se oslanja na strah od rizika, svaka promena percepcije rizika može imati jednako snažan efekat kao i sama kupovina zlata.