Rekordnih 45% centralnih banaka planira povećanje zlatnih rezervi — zlato prestiglo američki dug
- Rekordnih 45% centralnih banaka planira povećanje sopstvenih zlatnih rezervi u narednih 12 meseci, prema najnovijem istraživanju Svetskog saveta za zlato.
- Zlato je nedavno prestiglo američke trezorske obveznice i postalo najveća rezervna imovina na svetu.
- Centralne banke kupuju prosečno 1.000 tona zlata godišnje u poslednjih četiri godine — dvostruko više nego u prethodnoj deceniji.
- Anketa je ove godine privukla 76 odgovora, što je rekordna participacija u istoriji istraživanja.
Zlato na tronu: kako je žuti metal preuzeo primat od dolara
Globalni finansijski poredak tiho, ali ubrzano menja svoju arhitekturu. Dok geopolitičke tenzije rastu, a poverenje u rezervne valute slabi, centralne banke širom sveta sve agresivnije gomilaju zlato. Najnovije istraživanje Svetskog saveta za zlato (WGC), objavljeno u junu 2026. godine, beleži istorijski presedan: rekordnih 45 odsto anketiranih centralnih banaka planira da u narednih godinu dana poveća sopstvene zlatne rezerve.
Iza ove cifre krije se dublja strukturna promena. Zlato je nedavno prestiglo američke trezorske obveznice i postalo najveća rezervna imovina na svetu — događaj koji finansijski analitičari opisuju kao tektonski pomak u globalnom monetarnom sistemu. Cene zlata su na početku 2026. dostigle istorijske vrhove, a potražnja centralnih banaka bila je jedan od ključnih stubova tog rasta.
Šta govore brojevi
Rekordno poverenje u zlatne rezerve
Prema WGC istraživanju za 2026. godinu, čak 89 odsto menadžera deviznih rezervi očekuje da će ukupne globalne zlatne rezerve centralnih banaka porasti u narednih 12 meseci. Još indikativniji je podatak da 45 odsto anketiranih institucija planira da sopstvene rezerve poveća — što je rekord u istoriji ovog istraživanja, i rast u odnosu na 43 odsto zabeležena 2025. godine.
Shaokai Fan, globalni direktor za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, naglasio je da je ovaj nivo optimizma izuzetan čak i u kontekstu dugogodišnjeg trenda: ‘Centralne banke su i dalje veoma pozitivne prema zlatu. Zapravo, pozitivnije nego ikad.’
Strateška preorijentacija, ne pasivno nasleđe
Istraživanje otkriva i kvalitativnu promenu u tome kako zvaničnici razmišljaju o zlatu. 84 odsto ispitanika očekuje da će zlato u narednih pet godina predstavljati veći udeo u globalnim rezervama, dok 74 odsto predviđa pad udela američkog dolara u istom periodu. Zlato više nije posmatrano kao pasivno istorijsko nasleđe centralnih banaka — postalo je svesno strateško opredeljenje.
Kao primarni razlog za kupovinu zlata, 31 od 34 centralne banke koje planiraju povećanje rezervi navelo je diversifikaciju portfelja. Slede potreba za zaštitom od ekonomskih rizika i zabrinutost vezana za ekonomije čije valute služe kao rezervne.
Krug kupaca se širi — i van tržišta u razvoju
Dugo su dominantni kupači zlata bile centralne banke tržišta u razvoju. Međutim, Fan ukazuje na značajnu promenu: 18 odsto centralnih banaka razvijenih ekonomija sada takođe planira povećanje zlatnih rezervi u narednoj godini. Pored toga, na tržište stupaju i potpuno novi akteri — Indonezija, Malezija, Gvatemala i Salvador nedavno su ili ušli na tržište ili obnovili kupovine nakon višegodišnje pauze.
‘Baza centralnih banaka koje kupuju zlato se širi’, rekao je Fan, dodajući da broj razgovora koje WGC vodi sa centralnim bankama ‘definitivno raste poslednjih godinu do dve’. Sve više institucija proaktivno traži informacije i konsultacije.
Kriza kao katalizator: zlato u doba nestabilnosti
Posebno je indikativno kada su ispitanici anketirani — u periodu najnovijeg sukoba na Bliskom istoku. Uprkos tome, ili upravo zbog toga, rekordnih 90 odsto ispitanika navelo je performanse zlata u kriznim vremenima kao ključni razlog za njegovo držanje. Osim toga, 84 odsto ističe ulogu zlata kao dugoročnog čuvara vrednosti i zaštite od inflacije, a 83 odsto naglašava njegove prednosti u diversifikaciji.
‘Najrelevantniji faktor ove godine bile su performanse zlata u kriznim vremenima’, rekao je Fan. ‘Ako išta, to je čak relevantnije nego ranije.’ Geopolitičke tenzije nisu promenile dugoročnu procenu centralnih banaka — naprotiv, samo su je učvrstile.
Strukturni trend koji nema znake zaustavljanja
Podaci WGC-a pokazuju da centralne banke kupuju prosečno 1.000 tona zlata godišnje u poslednjih četiri godine — što je dvostruko veći tempo nego u prethodnoj deceniji. Ovaj trend nije rezultat kratkoročnih špekulacija, već dubokih strukturnih promena u globalnom monetarnom sistemu: erozije poverenja u dolar, multipolarizacije svetske ekonomije i sve veće potrebe za imovinom koja nije ničija obaveza.
Rekordna participacija u samoj anketi — 76 odgovora, više nego ikad pre — govori sama za sebe. Zlato je postalo centralna tema u razgovorima o upravljanju rezervama, a ne periferna. Dok se globalni finansijski sistem i dalje prilagođava novim geopolitičkim realnostima, sve više institucija bira metal koji je preživeo sve monetarne eksperimente istorije kao svoju prvu liniju odbrane.
