Švajcarska carina razbila mrežu krijumčara: 230 kilograma zlata prebačeno iz Italije, izbegnute dažbine od 800.000 franaka

Zlatni koridor kroz Ticino: kako je funkcionisala šema

Švajcarski Savezni ured za carinu i bezbednost granice (BAZG) okončao je istragu koja je otkrila dobro organizovanu mrežu za krijumčarenje zlatnog nakita između severne Italije i Švajcarske. Prema zvaničnom saopštenju objavljenom 16. juna 2026. godine, tri osobe su tokom više godina ilegalno prebacivale upotrebljeni zlatni nakit kroz granicu kantona Ticino, zaobilazeći sve carinske formalnosti.

Centralna figura u glavnom slučaju jeste 56-godišnji italijanski državljanin koji je, zajedno sa saučesnicima, nabavljao nakit iz skladišta putujućih trgovaca u severnoj Italiji. Roba je zatim prebacivana u Švajcarsku na krajnje jednostavan, ali efikasan način — nedeljnim prelascima granice na neobezbeđenim, nenadziranim graničnim prelazima, pri čemu je zlato bilo skriveno u rančevima. Nije prijavljivano, nije ocarinjavano.

Mehanizam prevare: od skladišta do topionice

Glavni slučaj: 190 kilograma za pet meseci

Najteži deo istrage odnosi se na period između 2021. i 2022. godine, kada je u svega pet meseci prokrijumčareno oko 190 kilograma upotrebljenog nakita. Samo u ovom slučaju, izbegnute carinske i poreske obaveze procenjene su na više od 600.000 švajcarskih franaka.

Nakit preuzet na granici preuzimala su preostala dvojica optuženih — 66-godišnjak i 35-godišnjak, oba italijanska državljana sa prebivalištem u Švajcarskoj. Oni su robu prodavali kompaniji specijalizovanoj za topljenje plemenitih metala. Time je fizički trag nestajao: nakit je pretapan u poluge, a poreklo robe postajalo je gotovo nemoguće pratiti.

BAZG-ov Odeljenje za kontrolu plemenitih metala oduzelo je licencu toj kompaniji, što predstavlja jedan od najozbiljnijih regulatornih koraka u ovoj oblasti.

Drugi slučaj: još 40 kilograma i tri nova optužena

Tokom iste istrage, vlasti su naišle na drugi, odvojen slučaj koji uključuje oko 40 kilograma zlata i tri dodatna optužena lica — takođe italijanske državljane sa boravištem u Švajcarskoj. Detalji ovog slučaja još uvek su u fazi procesuiranja, a konačne kazne biće utvrđene u posebnom postupku pred nadležnim organima.

Pravni okvir: zašto je ovo više od obične utaje carine

Optuženi se suočavaju sa višestrukim pravnim problemima. Pored utaje poreza na dodatu vrednost i carinskih dažbina, terete ih se i kršenje Saveznog zakona o kontroli trgovine plemenitim metalima i predmetima od plemenitih metala (EMKG). Ovaj zakon reguliše čitav lanac — od sirovina i materijala za topljenje, do gotovih proizvoda poput satova i nakita.

Prema švajcarskom carinskom pravu, važi princip samoprijave: svako lice koje unosi robu u zemlju dužno je da je samo prijavi i plati odgovarajuće dažbine. Ignorisanje tog principa, naročito u organizovanom obliku i tokom dužeg vremenskog perioda, kvalifikuje se kao teže krivično delo.

Komercijalna kupovina otpadnih plemenitih metala, proizvodnja i analiza sadržaja materijala za topljenje — sve su to aktivnosti koje u Švajcarskoj zahtevaju posebnu dozvolu. Upravo ta regulatorna kapija bila je zaobiđena u ovom slučaju, što objašnjava zašto je oduzimanje licence kompaniji-kupcu deo kazne, a ne samo sporedna mera.

Trag koji vodi dalje od granice

Ovaj slučaj nije samo priča o rančevima punim nakita i nenadziranim prelazima. On ukazuje na sistemsku ranjivost u lancu snabdevanja sekundarnim zlatom — tržištu koje je globalno u ekspanziji, a nadzor nad njim ostaje izazov čak i za razvijene regulatorne sisteme poput švajcarskog. Topionice i otkupljivači plemenitih metala nalaze se na prvoj liniji odbrane od pranja novca i krijumčarenja, a oduzimanje licence kompaniji u ovom slučaju šalje jasnu poruku celom sektoru.

Konačne kazne za sve optužene tek treba da budu izrečene. No, sama činjenica da je istraga trajala godinama i obuhvatila više lica i slučajeva govori da švajcarske vlasti ovakve mreže tretiraju kao organizovani kriminal, a ne kao sitne prekršaje.