Od početka rata u Ukrajini, Zapad je Rusiji zamrznuo oko 300 milijardi dolara u deviznim rezervama. Međutim, ruska centralna banka i državni akteri nisu sedeli skrštenih ruku. Umesto toga, okrenuli su se starom, proverenom čuvaru vrednosti — zlatu.

Prema najnovijem izveštaju portala Mining.com, Rusija je poslednjih godina intenzivirala kupovinu zlata i strateški ga koristi kao sredstvo za očuvanje i obnovu finansijske moći u uslovima međunarodnih sankcija. Ovaj potez ne samo da vraća zlatu centralno mesto u geopolitici, već i šalje jasnu poruku o sve većoj važnosti fizičkog posedovanja rezervi.

Zašto je zlato postalo ključna komponenta ruske finansijske politike?

Pre svega, zlato je nezavisno od dolarskog sistema. Za razliku od deviza koje se drže u bankama pod stranom jurisdikcijom i mogu biti zamrznute — kao što je to bio slučaj sa ruskim rezervama u Evropi i SAD — fizičko zlato koje se drži unutar granica zemlje ne može se jednostavno “isključiti”.

To je razlog zašto Rusija poslednjih godina intenzivno uvećava svoje zlatne rezerve. Prema dostupnim podacima:

• Centralna banka Rusije trenutno drži više od 2.300 tona zlata.
• Zlato čini gotovo 25% ukupnih ruskih deviznih rezervi.
• Od početka sankcija, zlato se koristi kao sredstvo razmene u bilateralnim trgovinskim sporazumima, naročito sa Kinom i Iranom.

Na ovaj način, Moskva ne samo da ublažava efekte izolacije, već i aktivno gradi alternativnu finansijsku infrastrukturu koja ne zavisi od Zapada.

Zlato kao geopolitički alat

Ono što se menja u 21. veku jeste uloga zlata kao ne samo čuvara vrednosti, već i kao oružja suvereniteta. Ruski model koristi zlato kao ekonomski štit, sredstvo pregovaranja i politički signal.

Izveštaji pokazuju da je ruski izvoz zlata i dalje snažan, iako su zapadne berze zatvorile vrata ruskim rafinerijama. Velike količine zlata se sada preusmeravaju ka istočnim tržištima — naročito Kini, Indiji i Turskoj. Zauzvrat, Rusija dobija devize, robu i strateške sirovine bez potrebe za uključivanjem u dolarizovani sistem.

Kako ovo utiče na globalnu cenu zlata?

Globalno gledano, ovi trendovi stvaraju dodatni pritisak na rast cene zlata. Povećana kupovina od strane centralnih banaka, među kojima je Rusija jedan od najaktivnijih aktera, doprinosi povećanoj tražnji u trenutku kada je ponuda ograničena.

Deutsche Bank je već revidirala svoje prognoze za naredne dve godine: očekuje se da će zlato dostići prosečnu cenu od $3,139 u 2025. i $3,700 u 2026. godini. Ruski slučaj dodatno osnažuje ove prognoze, jer ukazuje da zlato ne igra samo monetarnu, već i geopolitičku ulogu.

Investiciono zlato u Srbiji: šta učimo iz ruske strategije?

Iako je Srbija deo drugačijeg ekonomskog i političkog konteksta, lekcije iz ruskog slučaja su univerzalne. Fizičko zlato ima nekoliko prednosti koje su danas aktuelnije nego ikad:

• Nezavisnost od bankarskog sistema
• Otpornost na inflaciju i valutne turbulencije
• Globalna likvidnost – gde god da se nalazite, zlato ima vrednost

Za domaće investitore, to znači da posedovanje fizičkog investicionog zlata (poput zlatnih poluga ili dukata) može biti odličan vid dugoročne zaštite kapitala – bez obzira na to da li je reč o krizi, inflaciji ili geopolitičkim tenzijama.

Zaključak: Zlato se vraća kao osnova suvereniteta

Ruska strategija pokazuje koliko brzo se globalna pravila mogu promeniti i koliko je važno imati realnu, fizičku imovinu. U svetu u kojem finansijske sankcije mogu u trenutku zamrznuti stotine milijardi dolara, zlato ostaje jedina imovina koju ne možete “isključiti iz sistema”.

Za individualne investitore, lekcija je jasna: zlato nije luksuz, već pametan i strateški izbor. Rusija to zna — vreme je da i ostatak sveta to ozbiljno razmotri.