Srebro raste za 60% u 2025. godini – da li će dostići rekordnih 50 dolara?

U septembru 2025. godine, cena srebra dostigla je 47 dolara po troskoj unci, što predstavlja rast od preko 60% od početka godine. Ovaj uspon donosi metal na ivicu istorijskog vrhunca – poslednji put je srebro bilo skuplje 2011. godine, kada je dostiglo 48,70 dolara, a apsolutni rekord od 49,95 dolara datira iz 1980. godine.

Međutim, za razliku od prošlih spekulativnih ralija, ovaj rast nije vođen samo strahom ili euforijom – već strukturnim deficitom tržišta i ekspanzijom u solarnoj energiji, elektrifikaciji i elektronici.

Zašto srebro raste?

Glavni pokretači su:

• Industrijska potražnja – srebro je ključan provodnik u solarnim panelima, električnim vozilima i čipovima. Kina je povećala solarnu instalaciju u avgustu, što je direktno povećalo potražnju za srebrom.
• Deficit tržišta – šesto uzastopno mesec tržište beleži deficit, dok rudnici ne mogu da povećaju proizvodnju dovoljno brzo.
• Geopolitička napetost – zatvaranje vlade u SAD-u i rast američkog duga od 37,5 biliona dolara podstakli su potražnju za sigurnim aktivima.
• Centralne banke – Saudijska centralna banka i Rusija pokazuju sve veći interes za fizičkim srebrom.

Kao što kaže Džigar Trivedi, analitičar iz Reliance Securities: „Ovi fundamentalni faktori očekuju da podrže cenu srebra u opsegu od 44 do 50 dolara po unci, sa potencijalnim skokovima ka 55 dolara ako se makro rizici pojačaju.“

Zašto 50 dolara predstavlja psihološku granicu?

Cifra od 50 dolara nije proizvoljna. Ona predstavlja:

• Istorijjski vrhunac – poslednji put kada je srebro bilo skuplje bilo je 1980. godine, kada su braća Hant pokušali da „uglove“ tržište,
• Simboličku prekretnicu – prolazak ove granice bi potvrdio da je srebro više od industrijskog metala – postaje i sigurno utočište,
• Tehničku otpornost – mnogi trgovci postavljaju stop-loss naloge ispod 50 dolara, što može izazvati masovnu kupovinu ako se granica probije.

Međutim, postoji i oprez. Kao što je slučaj sa zlatom, visoke cene već sada smanjuju potražnju za nakitom – u Indiji i Kini, kupovina srebrnog nakita je na 45–60% dugogodišnjeg proseka.

Ko su ključni igrači?

Tržište srebra više nije samo za male investitore. Ključne uloge igraju:

• Indija – drugi najveći tržište za fizičko srebro na svetu, čiji uvoz je skoro udvostručen u septembru,
• Kina – lider u solarnoj energiji, čija potražnja za srebrom raste eksponencijalno,
• Saudijska centralna banka i Rusija – koje razmatraju srebro kao alternativu dolaru,
• ETF fondovi – koji privlače institucionalni kapital kroz likvidne instrumente.

Šta dalje?

Analitičari smatraju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

• Deficit tržišta – očekuje se da će trajaće još godinu dana,
• Ekspanzija solarnih panela – svaki panel koristi 20–30 grama srebra,
• Elektrifikacija transporta – električna vozila koriste srebro u motorima i senzorima,
• Geopolitička napetost – koja podstiče potražnju za sigurnim aktivima.

Ako dođe do sistemskog šoka – poput krize duga u SAD-u ili eskalacije sukoba – cena srebra može dostići 55 dolara, prema procenama Reliance Securities.

Zaključak: Srebro više nije pratilac – postaje zvezda

Godinama je srebro bilo u senci zlata. Danas, to se menja.

U vremenu kada se svet elektrificira, digitalizira i prebacuje na obnovljive izvore energije, srebro je ključni element. Ono nije samo sigurno utočište – ono je delovodnik budućnosti.

Cena od 50 dolara više nije fantastika. To je realan cilj.

Dok zlato štiti od kolapsa, srebro gradi novi svet.