Velike banke koriguju prognoze za zlato, ali ostaju optimistične: Kuda ide cena plemenitog metala?

Zlato pod pritiskom, ali daleko od sloma

Zlato prolazi kroz period nestabilnosti. Nakon što je u 2025. godini zabeležilo rast od 67 odsto — najbolji učinak od 1979. godine — plemeniti metal se u 2026. suočava sa kombinacijom nepovoljnih faktora koji su primorali i najveće svetske banke da revidiraju svoje prognoze naviše, ali uz određenu dozu opreza.

Cena zlata trenutno se kreće oko 4.500 dolara po unci, što je nivo koji i dalje obezbeđuje izvanredne marže za rudarske kompanije. Ipak, investitori koji su ulazili u pozicije na talasu prošlogodišnjeg optimizma postavljaju legitimno pitanje: da li je zlatni bum privremeno zaustavljen ili se radi o dubokoj strukturnoj promeni?

Šta stoji iza korekcije prognoza

Rat, inflacija i prinos na obveznice

Ključni faktor koji je poremetio dotadašnji uzlazni trend jeste rat sa Iranom i posledična energetska kriza. Umesto da, kao što bi se očekivalo u geopolitičkim turbulencijama, zlato posluži kao sigurno utočište, tržišta su reagovala drugačije: investitori su počeli da cene rizik od ponovnog ubrzanja inflacije, što je primoralo Fed da odloži smanjenje kamatnih stopa.

Prinos na dvogodišnje američke državne obveznice porastao je za gotovo 60 baznih poena od početka sukoba. Zlato, koje ne nosi prinos, u takvim uslovima gubi na atraktivnosti u poređenju sa instrumentima koji donose kamatu — takozvani oportunitetni trošak držanja zlata postaje sve relevantniji argument za tržišne učesnike.

Upravo iz tog razloga, UBS je ove nedelje snizio svoju prognozu za kraj 2026. godine — sa 5.900 na 5.500 dolara po unci. Ipak, i ta korigovana cifra bila bi rekordna vrednost, za 26 odsto viša od zatvaranja na kraju 2025. godine.

UBS: Privremena pauza, ne preokret

Odeljenje za upravljanje investicijama švajcarske banke, na čelu sa Markom Hefeleom, jasno stavlja do znanja da se radi o kratkoročnoj korekciji, a ne o promeni dugoročnog trenda.

‘Zabrinutost zbog zaoštravanja monetarne politike Feda trebalo bi da ustukne pred izgledima za dalja smanjenja kamatnih stopa u drugoj polovini godine’, navodi UBS u svojoj analizi. Banka u svom baznom scenariju predviđa da će Fed smanjiti kamatne stope na decembarskom zasedanju 2026. godine, a potom nastaviti sa popuštanjem monetarne politike u martu 2027.

Nigel Green, izvršni direktor DeVere Group, deli sličan stav: dok rast prinosa na obveznice i smanjena očekivanja od smanjenja kamatnih stopa kratkoročno opterećuju zlato, geopolitički faktori ostaju pozitivni na duži rok.

Strukturni oslonci koji nisu nestali

Centralne banke i dalje kupuju

Jedan od najvažnijih stubova prošlogodišnjeg rasta — kupovina zlata od strane centralnih banaka — ostaje na snazi. UBS procenjuje da će potražnja centralnih banaka u drugom kvartalu 2026. ostati u rasponu od 200 do 250 metričkih tona, dok se potražnja za nakitom stabilizuje oko 300 metričkih tona.

Turska je, recimo, koristila zlatne rezerve kao amortizer inflacionih pritisaka izazvanih energetskom krizom — što ilustruje zašto centralne banke, posebno u zemljama u razvoju, nastavljaju da diversifikuju rezerve upravo u korist zlata.

Podaci za prvi kvartal 2026. potvrđuju ovu sliku: investiciona potražnja iznosila je 536 metričkih tona, a kupovine centralnih banaka od 244 metrička tona premašile su očekivanja analitičara.

Američki javni dug — dugoročna bomba

UBS ističe još jedan argument koji ne gubi na snazi: eksplozivni rast američkog javnog duga. Prema projekcijama banke, neto troškovi servisiranja opšteg državnog duga SAD mogli bi dostići 19 odsto BDP-a do 2031. godine, u poređenju sa oko 8 odsto danas. Ovakav fiskalni razvoj događaja istorijski pogoduje zlatu kao alternativnoj rezervnoj imovini.

Indija je, s druge strane, uvela kratkoročni negativni signal — povećanje uvoznih carina na zlato sa 6 na 15 odsto — što bi moglo da pritisne fizičku potražnju na jednom od najvećih svetskih tržišta. UBS, međutim, ovu meru tretira kao ciklički, a ne strukturni faktor.

Zlato ostaje vredan deo portfolija — uz strpljenje

Konsenzus među analitičarima je jasan: kratkoročna volatilnost je realna, ali dugoročni argumenti za zlato nisu se promenili. Diversifikacija rezervi centralnih banaka, visok globalni javni dug, geopolitička neizvesnost i perspektiva popuštanja monetarne politike Feda — sve to ostaje na stolu.

‘Ostajemo pozitivni po pitanju izgleda za zlato i i dalje smatramo plemeniti metal vrednim izvorom diversifikacije u portfolijima’, zaključuje UBS, dodajući da zlato, zajedno sa sirovinama uopšte, predstavlja efikasan zaštitni mehanizam u periodima tržišnog stresa.

Za investitore, poruka je nedvosmislena: kratkoročna turbulencija ne menja dugoročnu priču. Onima koji su ušli na vrhuncu prošlogodišnjeg optimizma preostaje da sačekaju da se makroekonomski uslovi ponovo poravnaju sa fundamentima koji su zlato i odveli na rekordne visine.