Zaokret Federalnih rezervi oborio plemenite metale: Zlato i srebro pod pritiskom Voršovog jastrebovskog signala
- Federalne rezerve podigle su referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na raspon od 3,75% do 4,00%, što predstavlja prvo povećanje cene zaduživanja u poslednje tri godine.
- Zlato je nakon jutarnjeg rasta pretrpelo nagli preokret i zaključilo trgovanje na 4.275,24 dolara po unci (-0,69%), dok je srebro skliznulo na 63,70 dolara (-0,78%).
- Desetogodišnji prinosi na američke obveznice ponovo su dodirnuli psihološku granicu od 5%, a dolarski indeks (DXY) ojačao je na 100,21 bod, pojačavajući pritisak na neprinosnu imovinu.
- Projekcije Federalnih rezervi nagovestile su još jedno potencijalno podizanje kamata pre kraja 2026. godine, podstaknuto tvrdokornim inflatornim pritiscima i cenom nafte iznad 100 dolara.
Monetarni zaokret i prekid trogodišnjeg zastoja
Tržišta plemenitih metala zabeležila su oštar pad u sredu popodne nakon što je Komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) doneo jednoglasnu odluku o povećanju referentne kamatne stope za 25 baznih poena. Time je ciljani raspon cene novca u Sjedinjenim Američkim Državama podignut na 3,75% do 4,00%, čime je formalno označen kraj višegodišnje pauze i prvo povećanje kamatnih stopa još od jula 2023. godine.
Iako je terminsko tržište uoči samog sastanka uračunavalo verovatnoću od približno 93% da će do ovog poteza doći, reakcija na berzama bila je daleko od mirne. Ključni okidač za povlačenje kapitala iz plemenitih metala bila je prateća retorika predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša, kao i ažurirani Pregled ekonomskih projekcija (SEP), koji je demantovao nade investitora o brzom okončanju ciklusa zatezanja.
Dnevni obrt: Od ranog rasta do sinhronizovane rasprodaje
Pre podnevne objave odluke, plemeniti metali su beležili solidne dobitke usled privremenog slabljenja dolara. Cena zlata je u ranim satima trgovanja dostigla dnevni maksimum od 4.367,93 dolara po finoj unci, da bi se potom naglo survala i zatvorila američku sesiju na nivou od 4.275,24 dolara, beležeći dnevni pad od 0,69%. Uprkos povlačenju sa vrhunca sesije, zlato je uspelo da očuva poziciju iznad ključnog nivoa podrške od 4.200 dolara.
Srebro je pratilo dinamiku zlata u stopu. Nakon testiranja zone od gotovo 64,75 dolara po unci, belo metal se povukao na 63,70 dolara, što predstavlja minus od 0,78% na dnevnom nivou.
Najizraženije gubitke pretrpeo je industrijski osetljiviji segment kompleksa. Platina je oslabila za 1,10% i spustila se na 1.772,60 dolara po unci, dok je paladijum zabeležio najoštriji pad među plemenitim metalima od 2,08%, zaključivši dan na 1.297,50 dolara. Iako su oba metala proteklih nedelja imala podršku stabilne tražnje u sektoru autokatalizatora i elektronike, makroekonomski šok izazvan odlukom FOMC-a potisnuo je fundamentalne faktore ponude i potražnje u drugi plan.
Skok prinosa na obveznice i jačanje dolara
U pozadini pritiska na plemenite metale nalazilo se naglo prilagođavanje na tržištima duga i valuta. Američki dolarski indeks (DXY) porastao je za približno 0,6% na 100,21 bod, dostigavši najvišu vrednost još od kraja jula. Istovremeno, prinos na desetogodišnje američke državne obveznice ponovo se popeo na kritičnu kotu od 5,00%, dok je prinos na dvogodišnje zapise porastao za pet baznih poena na 4,72%.
Kombinacija snažnijeg dolara i rastućih realnih prinosa direktno podiže oportunitetni trošak držanja imovine koja ne nosi kamatni prinos. Taj mehanizam se u punoj meri manifestovao tokom popodnevne trgovine, kada su investitori zatvarali dobitne pozicije u zlatu i preusmeravali likvidnost ka prinosnijim instrumentima fiksnog prihoda.
Voršov jastrebovski ton uzdrmao Volstrit
Rasprodaja je dobila dodatno ubrzanje tokom konferencije za medije, kada je Kevin Vorš poslao nedvosmislenu poruku da borba protiv inflacije još nije završena. Njegova izjava da je inflacija ‘previsoka i predugo traje’, uz opasku da letnji makroekonomski podaci ne ukazuju na suštinsko poboljšanje bazičnih trendova, eliminisala je očekivanja o skorom popuštanju monetarne stege.
Ažurirani dijagram očekivanja zvaničnika Fed-a pokazao je da većina kreatora monetarne politike predviđa još bar jedno povećanje referentne kamate pre isteka 2026. godine. Posledice takvog stava osetile su se širom finansijskog spektra: indeks Dau Džons izgubio je više od 600 poena (oko 1,2%), oslikavajući zabrinutost korporativnog sektora povodom dužeg perioda visokih kamata.
Perspektiva tržišta: Balansiranje geopolitičkog rizika i skupog novca
Pred plemenitim metalima nalazi se period pojačane volatilnosti u kome će se sučeljavati dva oprečna makroekonomska vektora. Sa jedne strane, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i cene sirove nafte koje se kreću iznad 100 dolara po barelu podupiru ulogu zlata kao sigurnog utočišta i brane od valutne erozije. Sa druge strane, upravo ta skupa energija podgreva inflatorna očekivanja i daje Federalnim rezervama opravdanje za restriktivniju politiku.
Trgovci plemenitim metalima u narednim nedeljama pažljivo će pratiti nove objave indeksa potrošačkih cena (CPI) i lične potrošnje (PCE). Svako eventualno neprijatno iznenađenje u pogledu rasta cena moglo bi zacementirati odluku o novom povećanju kamata u decembru, čime bi se ponovo testirala čvrstina tehničke podrške za zlato u zoni oko 4.200 dolara po unci.
