Kina kupuje dvostruko više zlata nego što prijavljuje: Nevidljiva akumulacija i tihi beg iz američkog duga
- Goldman Saks procenjuje da je Narodna banka Kine u julu kupila 35 tona zlata, što je gotovo dvostruko više od zvanično prijavljenih 19,9 tona.
- Ukupne identifikovane kupovine centralnih banaka u julu dostigle su 44 tone, dok tromesečni desezonirani prosek iznosi čak 91 tonu mesečno — više od pet puta iznad nivoa pre 2022. godine.
- Peking sprovodi koordinisanu rotaciju: kineske zvanične zlatne rezerve porasle su za 122% od 2015. godine, dok je posedovanje američkih državnih obveznica srezano za 41% od 2020. godine.
- Snažna tražnja monetarnih vlasti kompenzuje pad maloprodajne tražnje za nakitom, stvarajući čvrst cenovni pod za koji Goldman prognozira skok do 4.900 dolara po unci.
Skriveni tokovi poluga: Zvanične tabele naspram realnosti londonskog tržišta
Na globalnom tržištu plemenitih metala zvanični podaci centralnih banaka sve manje oslikavaju realno stanje na terenu. Dok Narodna banka Kine (PBOC) objavljuje umerene i često politizovane cifre, investiciona banka Goldman Saks beleži sasvim drugačiju sliku prateći vanberzanske (OTC) tokove u Londonu. Prema njihovom najnovijem praćenju kretanja poluga, Kina je samo tokom jula meseca preuzela 35 tona zlata. Nasuprot tome, zvanični izveštaj koji je objavio Peking navodi tek 19,9 tona.
Ova razlika potvrđuje tezu koju analitičari ističu još od 2024. godine: monetarne vlasti u Pekingu vode masovnu kupovinu preko paralelnih, skrivenih kanala. Zlato koje stiže u domaće trezore ili na račune poverenika trećih strana ne ulazi odmah u zvanične tabele deviznih rezervi. Razlog za ovakvu diskreciju leži u nastojanju da se izbegne nagli skok cena na berzama pre nego što se željene količine fizički akumuliraju, ali i u geopolitičkom balansiranju u trenutku kada se globalna monetarna arhitektura nepovratno menja.
Rotacija veka: Zlato raste, američke obveznice nestaju
Kineska zvanična zlatna rezerva trenutno iznosi 2.386 tona, što čini oko 7% ukupnog monetarnog zlata koje čuvaju centralne banke sveta. Ipak, dinamika promena u rezervama otkriva suštinu ekonomske strategije Pekinga. Objavljene zlatne rezerve Kine uvećane su za 20% od 2022. godine, a čak za 122% od 2015. godine. U istom periodu, posedovanje američkih državnih obveznica (US Treasuries) u kineskim rukama palo je za 41% od 2020. godine.
Reč je o dve linije koje se kreću u suprotnim smerovima po jasno definisanom planu: akumulacija fizičkog zlata i plansko napuštanje dolarskih dužničkih instrumenata. Za povlačenje iz američkih obveznica Pekingu nisu potrebni skriveni kanali — ti podaci su transparentni u izveštajima Ministarstva finansija SAD. Međutim, tempo zamene tog duga fizičkim zlatom znatno je brži i agresivniji nego što prikazuju mesečni izveštaji PBOC-a.
Tektonski poremećaji u trezorima Engleske i SAD
Praćenje fizičkih tokova zlata pruža dodatne dokaze o preslagivanju globalnih rezervi. Tokom jula, rezerve zlata koje Banka Engleske drži za račun stranih centralnih banaka porasle su za 63 tone. Iako je deo tog metala rezultat transfera — poput poteza Holandije koja je prebacila 90 metričkih tona zlata iz njujorškog Federalnog rezervnog sistema u London — priliv u britanske trezore bio je veći od odliva iz Njujorka. Analitičari Goldmana zbog toga naglašavaju da njihovi modeli verovatno i dalje podcenjuju stvaran obim kupovina na nivou suverenih država.
Oporavak zvaničnog sektora nakon kratkog zatišja
Podaci Sosijete Ženerala pokazuju da je ukupna globalna tražnja za zlatom u prvoj polovini godine iznosila 1.951 tonu, što je blago ispod desetogodišnjeg proseka, ponajviše zbog pada kupovine nakita. Visoke cene su primorale domaćinstva, posebno u Aziji, da odlože kupovinu luksuznih predmeta. Međutim, prazninu koju su ostavili maloprodajni kupci agresivno su popunile centralne banke.
Nakon što je u prvom kvartalu institucionalna tražnja pala na skromnih 57 tona usled prodaje pojedinih zemalja poput Turske, drugi kvartal je doneo snažan povratak sa 288 kupljenih tona. Na tromesečnom desezoniranom nivou, tempo kupovina centralnih banaka sada iznosi 91 tonu mesečno. Poređenja radi, pre zamrzavanja ruskih rezervi 2022. godine, prosek kupovina centralnih banaka bio je tek 17 tona mesečno. Promena paradigme je trajna i povratka na staro nema.
Strukturni pod za cene i signal za rudarski sektor
Ponašanje Narodne banke Kine, kao i drugih centralnih banaka poput Poljske koja otvoreno kupuje i javno ističe visoke ciljeve, stvara nepokolebljiv cenovni temelj za plemenite metale. Za razliku od špekulativnih investitora ili maloprodajnih kupaca nakita, upravnici državnih rezervi ne reaguju panično na kratkoročne skokove cena. Njihov motiv nije brza zarada već trajno osiguranje državne imovine od geopolitičkih sankcija i gubitka kupovne moći fiat valuta.
Zbog toga investicione kuće, predvođene Goldman Saksom, ostaju pri prognozi da će cena zlata dostići 4.900 dolara po unci, uz procenu da su rizici i dalje nagnuti ka još višem nivou. Za globalne i kanadske proizvođače zlata, ovakav institucionalni otkup predstavlja ključnu zaštitu od korekcija. Čak i kada visoki troškovi energenata i radne snage pritiskaju profitne margine rudara, neprekidni kineski otkup obezbeđuje snažnu likvidnost i stabilno tržišno okruženje.
