Zlatna groznica 2026: Société Générale predviđa skok cene na 6.000 dolara

Société Générale je revidirala prognozu cene zlata sa 5.000 na 6.000 dolara po unci do kraja 2026. godine.
Investiciona tražnja, predvođena ETF prilivima i hedž fondovima, postaje primarni pokretač rasta cena.
Centralne banke usporavaju kupovinu usled rekordno visokih cena, što menja dinamiku tržišta.

Novi cenovni horizonti plemenitih metala

Snažan zamah zlata na samom početku 2026. godine primorao je vodeće svetske finansijske institucije da ubrzano koriguju svoje projekcije. Nakon što je cena probila psihološku granicu od 5.000 dolara po unci u samo prvih mesec dana, francuska banka Société Générale izašla je sa novom, agresivnijom prognozom. Analitičari ove banke sada predviđaju da će zlato dostići nivo od 6.000 dolara, uz napomenu da je čak i ova cifra verovatno „konzervativna procena“.

Grafikon prikazuje reviziju prognoze cene zlata od strane Société Générale i rekordni nominalni holding hedž fondova.

Analiza tržišnih pokretača

Dominacija investicionog sektora

Za razliku od prethodnih ciklusa, trenutni rast je snažno podstaknut investicionom tražnjom. Iako hedž fondovi trenutno nemaju ekstremno velike duge pozicije u smislu broja ugovora, njihova nominalna vrednost dostigla je istorijski maksimum od 78 milijardi dolara. Ovaj podatak ukazuje na to da kapital koji ulazi na tržište ima znatno veći uticaj na cenu nego ranije.

Posebno je značajan povratak poverenja u ETF fondove (Exchange-Traded Funds). U poslednjih osam nedelja zabeležen je priliv od 93 tone zlata, čime su ukupne rezerve ovih fondova porasle na 3.120 tona. Analitičari primećuju promenu u korelaciji: dok je ranije priliv od 100 tona podizao cenu za oko 3,6%, od oktobra 2025. taj uticaj je skočio na 9,2%, što objašnjava siloviti rast cene u kratkom periodu.

Promena strategije centralnih banaka

Dok investitori kupuju, centralne banke pokazuju znake opreza. Visoka cena plemenitog metala počela je da uzima danak u ovom segmentu. Podaci britanske carine (HM Revenue & Customs) pokazuju drastičan pad izvoza iz Londona, koji služi kao proksi za kupovinu centralnih banaka. U novembru je izvezeno svega 19 tona, što je daleko ispod proseka od 127 tona zabeleženog u prethodnim godinama.

Kina, koja je tradicionalno najveći kupac, takođe je smanjila aktivnost, uvezavši samo 10 tona u novembru. Podaci o zalihama u trezorima London Bullion Market Association (LBMA) potvrđuju ovaj trend akumulacije u trezorima umesto izvoza ka državnim rezervama, što sugeriše da bi institucionalna tražnja mogla ostati prigušena dok god su cene na rekordnim nivoima.

Budućnost tržišta u 2026. godini

Uprkos usporavanju kupovine od strane centralnih banaka, tržište zlata pokazuje izuzetnu otpornost. Fokus investitora se pomerio sa tradicionalne fizičke štednje na finansijske instrumente koji prate zlato, što stvara novi vid tržišne efikasnosti. Ukoliko se trend priliva u ETF-ove nastavi ovim tempom, granica od 6.000 dolara mogla bi biti samo prolazna stanica u godini koja već sada redefiniše istoriju trgovine plemenitim metalima.