Zlatna trka centralnih banaka: Ko kupuje, ko prodaje i zašto je 2026. godina prekretnica

Zlato ponovo u centru globalne monetarne politike

U prvim mesecima 2026. godine, centralne banke širom sveta nastavljaju da prepisuju pravila upravljanja deviznim rezervama. Zlato, koje je decenijama bilo u senci dolara i evra, ponovo zauzima strateško mesto u trezorima od Varšave do Pekinga. Podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), koji obuhvataju period do kraja februara 2026, otkrivaju duboku podelu: jedni gomilaju plemeniti metal kao štit od geopolitičkih rizika, dok ga drugi prodaju da bi zatvorili rupe u budžetu ili stabilizovali sopstvenu valutu.

Ova podela nije slučajna. Ona je direktna posledica niza potresa koji su od 2022. godine temeljno promenili način na koji vlade razmišljaju o tome šta je zaista sigurna imovina.

Ko kupuje i koliko — rangiranje koje govori više od reči

Poljska na čelu: bezbednost pre svega

Sa više od 20 tona zlata kupljenih za samo dva meseca, Poljska je ubedljivo najveći kupac u 2026. godini. Ovo nije impulsivna odluka — Varšava sprovodi višegodišnji plan čiji je cilj dostizanje rezervi od 700 tona. Geografski položaj na istočnom krilu NATO-a, uz neposrednu blizinu ratišta u Ukrajini, čini ovaj potez razumljivim čak i za najskeptičnijeg posmatrača. Zlato ne može biti zamrznuto, blokirano ni konfiskovano stranom odlukom — i to je poruka koju Varšava šalje sasvim jasno.

Centralna Azija ubrzava akumulaciju

Uzbekistan i Kazahstan zauzimaju drugo i treće mesto, sa 16,48 i 6,51 tona respektivno. Obe zemlje imaju dugu tradiciju kupovine zlata, delimično zato što su i same značajni proizvođači, ali i zbog sve izražene želje da smanje zavisnost od dolara u rezervama. Malezija (4,98 t) i Češka (3,36 t) prate ih u stopu, što pokazuje da trend nije ograničen na jednu regiju.

Kina: mali korak, velika poruka

Kina je u prvih dva meseca 2026. dodala svega 2,18 tona — skroman broj u apsolutnom smislu, ali u kontekstu njenih ukupnih rezervi i geopolitičkih ambicija, svaka tona ima simboličnu težinu. Peking godinama sistematski smanjuje izloženost američkim državnim obveznicama i povećava udeo zlata, tretirajući ga kao politički neutralnu imovinu koja ne podleže jurisdikciji nijedne strane vlade.

Srbija među kupcima

Narodna banka Srbije dodala je 0,99 tona u prvih dva meseca godine, što je svrstava na deveto mesto globalne liste kupaca. Iako je reč o relativno maloj količini, ovaj potez prati širi regionalni trend diversifikacije rezervi koji zahvata i Češku i Mađarsku, i ukazuje da i manje ekonomije prepoznaju zlato kao strateški instrument monetarne politike.

Zašto Rusija i Turska prodaju zlato

Rusija: ratni troškovi jedu rezerve

Rusija je u istom periodu prodala 15,55 tona zlata, što je čini najvećim neto prodavcem u 2026. Paradoks je upečatljiv: zemlja koja je između 2020. i 2025. akumulirala više od 55 tona zlata, sada ga prodaje da bi finansirala ratne operacije i pokrila budžetski deficit koji sankcije i pad prihoda od nafte produbljuju. Zlato je postalo likvidni rezervoar iz kojeg Moskva crpi kada su drugi kanali zatvoreni.

Turska: lira i domaća potražnja

Turska je prodala 8,08 tona, ali razlozi su drugačije prirode. Ankara se bori sa hroničnom deprecijacijom lire i visokom domaćom potražnjom za zlatom kao sredstvom zaštite štednje. Centralna banka prodaje deo rezervi da bi intervenisala na tržištu i ublažila pritisak na valutu — klasičan primer zlata u ulozi instrumenta kratkoročne stabilizacije, a ne dugoročnog strateškog akumuliranja.

Zamrzavanje ruskih rezervi kao tačka preokreta

Da bi se razumeo kontekst svega što se danas dešava, neophodno je vratiti se na mart 2022. godine. Tada je Zapad zamrzao oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi — potez koji je u monetarnoj istoriji ostao bez presedana po obimu i brzini. Poruka koja je stigla do svih centralnih banaka sveta bila je nedvosmislena: devizne rezerve u stranoj valuti nisu imune na geopolitičke odluke.

Direktna posledica bila je ubrzana diversifikacija ka zlatu, naročito u zemljama koje imaju složene odnose sa Zapadom ili koje jednostavno žele da smanje sistemski rizik. Kina, Kazahstan, Uzbekistan, Kambodža — sve su one pojačale kupovinu upravo u godinama koje su sledile. Zlato nema emitenta, nema centralnog čuvara i ne može biti blokirano diplomatskom notom.

Dvostruka uloga zlata u savremenim rezervama

Podaci iz 2026. potvrđuju ono što analitičari već duže vreme naglašavaju: zlato danas igra dve suštinski različite uloge u globalnom finansijskom sistemu. Za jedne — Poljsku, Kinu, Uzbekistan — ono je geopolitički štit, imovina koja stoji izvan domašaja stranih vlada i koja čuva vrednost u uslovima fragmentiranog svetskog poretka. Za druge — Rusiju, Tursku — ono je izvor likvidnosti, poslednja linija odbrane kada su budžeti pod pritiskom i kada nema lakih rešenja.

Ova podela nije nova, ali nikada ranije nije bila tako jasno vidljiva u zvaničnim podacima kao što je to slučaj danas.

Zlatni standard geopolitike — šta nas čeka

Trend koji se jasno ocrtava u prvim mesecima 2026. teško da će se preokrenuti u kratkom roku. Sve dok geopolitička napetost ostaje visoka, sve dok dolar zadržava dominantnu ali osporenu ulogu u globalnim rezervama i sve dok postoji rizik od finansijskih sankcija, centralne banke zemalja koje se osećaju ranjivo nastaviće da gomilaju zlato. Petnaest najvećih kupaca između 2020. i 2025. zajedno je dodalo skoro 2.000 tona — to nije statistička fluktuacija, to je strukturna promena.

Pitanje više nije da li će zlato ostati strateška imovina centralnih banaka. Pitanje je ko će sledeći ubrzati kupovinu — i šta će ga na to naterati.