Zlato na 4.800 dolara: Prividan mir krije žestoku bitku između prinosa i geopolitike
- Cena zlata osciluje oko 4.800 dolara po unci nakon skoka od skoro 40% između kraja 2025. i početka 2026. godine
- Visoki realni prinosi na obveznice i jak dolar vrše pritisak nadole, ograničavajući dalji rast
- Centralne banke kupuju zlato po stopama znatno iznad istorijskih proseka, pružajući čvrstu podršku ceni
- Naftom bogate ekonomije mogu postati prodavci zlata u kriznim periodima, stvarajući de facto plafon cene
Posle rekordnog skoka — period varenja
Tržište zlata ušlo je u fazu prividnog zatišja. Nakon jednog od najstrmijih rasta u skorijoj istoriji — cena plemenitog metala porasla je za gotovo 40 odsto između kraja 2025. i početka 2026. godine — zlato sada lebdi oko nivoa od 4.800 dolara po unci, bez jasnog smera kretanja. Površinska mirnoća, međutim, maskira duboku napetost između sila koje guraju cenu u suprotnim pravcima.
Eugenia Mykuliak, osnivač grupe B2PRIME, ovu fazu ne opisuje kao preokret trenda, već kao neophodan period ‘varenja’ nakon neobično strmog uspona. Takvi skokovi, napominje ona, retko se razrešavaju glatko — umesto toga, tržište ulazi u turbulentnije trgovačke raspone dok učesnici iznova kalibrišu svoja očekivanja.
Dve sile u sukobu
Monetarna gravitacija: realni prinosi kao plafon
Prva i možda najmoćnija sila koja pritiska cenu zlata nadole jeste tzv. monetarna gravitacija. Visoki realni prinosi na američke državne obveznice i još uvek otporan dolar povećavaju oportunitetni trošak držanja zlata — sredstva koje ne donosi nikakav prinos. Čak i uz blago slabljenje dolara na marginama, realne kamatne stope ostaju čvrsto u pozitivnoj teritoriji, što sužava prostor za dalji rast cene.
Investitori navikli na dobitke vođene momentumom delimično su povukli pozicije, posebno nakon korekcije u martu 2026. Relativno stabilna inflaciona očekivanja dodatno učvršćuju tu sliku — energetska tržišta, koja su tradicionalno barometar inflacije, ne signaliziraju prolongirane poremećaje, što dalje jača ulogu realnih prinosa kao gornje granice cene.
Strukturna tražnja: centralne banke kao pod
Na drugoj strani stoji strukturna tražnja koja pruža čvrst oslonac. Centralne banke akumuliraju zlato po stopama znatno iznad istorijskih normi, što odražava dublje preispitivanje strategija deviznih rezervi u sve fragmentisanijem geopolitičkom okruženju. Ovaj talas kupovine od strane zvaničnog sektora manje je vođen osetljivošću na cenu, a više brigom o finansijskom suverenitetu.
Za razliku od spekulativnih tokova, ovakva tražnja teži da bude postojana i kontra-ciklična — ne povlači se lako u periodima volatilnosti, čime daje otpornost cenama čak i kada makroekonomski vetrovi pojačaju pritisak.
Paradoks krize: zlato kao izvor likvidnosti
Julia Khandoshko, izvršna direktorka kompanije Mind Money, ukazuje na još jedan komplikujući faktor koji se često previđa. Ekonomije zasnovane na izvozu sirovina — pre svega nafte — istorijski su bile stabilni kupci zlata, reciklirajući prihode od izvoza u rezerve. Međutim, ta dinamika može se naglo preokrenuti u kriznim vremenima.
Kada fiskalni pritisci porastu i prihodi opanu, zlato prestaje da bude sredstvo čuvanja vrednosti i postaje izvor likvidnosti. Vlade mogu biti primorane da prodaju zlatne rezerve kako bi stabilizirale budžete ili finansirale uvoz osnovnih dobara, ubacujući dodatnu ponudu na tržište. Ovaj fenomen, posebno relevantan za velike naftoproizvođačke nacije, može stvoriti de facto plafon cene čak i dok dugoročna tražnja ostaje netaknuta.
Rezultat je paradoks koji dugo definiše ulogu zlata u globalnim finansijama: metal raste u iščekivanju krize, dok isti akteri koji su gradili odbrambene pozicije mogu biti primorani da ih likvidiraju čim kriza zaista nastupi.
Ravnoteža, ne stagnacija — šta investitori treba da znaju
Cena zlata koja lebdi oko 4.800 dolara nije znak slabosti ni snage — ona je odraz tržišta u ravnoteži. Na jednoj strani stoje realni prinosi i valutna dinamika koji ograničavaju rast. Na drugoj, uporna kupovina centralnih banaka i geopolitička neizvesnost deluju kao tampon protiv oštrih padova.
Za investitore, poruka je jasna: bez odlučujućeg zaokreta u ciklusu kamatnih stopa ili ozbiljnijeg makroekonomskog šoka, zlato će u narednim mesecima verovatno ostati u ograničenom trgovačkom rasponu. Ono što izgleda kao stagnacija zapravo je pauza oblikovana nekim od najznačajnijih sila u današnjoj globalnoj ekonomiji — i svaki od tih faktora zaslužuje pažljivo praćenje.
Ovaj tekst ne predstavlja investicionu preporuku. Svaka investiciona odluka donosi se isključivo na sopstvenu odgovornost.
