Zlatni faktor: Kako je trgovina plemenitim metalima zamaglila sliku američkog BDP-a
- Trgovinski deficit SAD u decembru porastao za 17,3 milijarde dolara, ali više od polovine tog skoka otpada na zlato koje se ne računa u BDP.
- Uvoz robe u 2025. godini završio je 5% niže nego na početku godine, što je direktna posledica tarifne politike.
- Vrhovni sud SAD uskoro donosi presudu o legalnosti tarifa uvedenih pod International Emergency Economic Powers Act (IEEPA).
- Umesto očekivanog podsticaja od 0,7 procentnih poena, trgovina bi mogla postati drag (kočnica) za rast BDP-a u četvrtom kvartalu.
Paradoks decembarskog deficita
Površni pogled na najnovije ekonomske indikatore iz Vašingtona mogao bi izazvati zabrinutost. Trgovinski deficit Sjedinjenih Država u decembru 2025. godine naglo se proširio za 17,3 milijarde dolara, dostigavši najviši nivo u poslednjih šest meseci. Na prvi pogled, ovo deluje kao signal da američka privreda gubi konkurentnost ili da domaća potražnja nekontrolisano raste. Međutim, dublja analiza podataka Department of Commerce otkriva da je ova slika značajno iskrivljena specifičnim faktorom: trgovinom nemonetarnim zlatom.
Dok je uvoz skočio za više od 12 milijardi dolara, a izvoz pao za 5 milijardi, ključni detalj leži u strukturi te robe. Preko polovine ovog širenja deficita otpada na transakcije zlatom. U ekonomskoj metodologiji, ova stavka se tretira kao asset reallocation pod geopolitičkim pritiskom, a ne kao realna ekonomska aktivnost, te se stoga isključuje iz proračuna BDP-a. Kada se ovaj faktor eliminiše, volatilnost trgovinskog bilansa u poslednjih nekoliko meseci značajno se smanjuje.
Stvarni uticaj na Q4 GDP rast
Ova distorzija ima direktne implikacije na prognoze rasta za četvrti kvartal 2025. Pre objave ovog izveštaja, analitičari su očekivali da će neto izvoz dati podsticaj od 0,7 procentnih poena realnom BDP-u. Sada, s obzirom na jači than anticipated rast uvoza (čak i nakon korekcije za zlato), taj podsticaj se smanjuje. Postoji realna mogućnost da trgovina ovog kvartala zapravo bude drag na ukupni rast, a ne motor.
Ipak, situacija nije crno-bela. Ako se iz jednačine izbaci i uvoz visokotehnološke robe (računari, poluprovodnici, komunikaciona oprema), skok uvoza iz decembra se prepolovljava. Ovo ukazuje da je osnovna potrošačka tražnja stabilnija nego što sirovi podaci sugeriršu.
Tarifni zid i ‘Wait-and-See’ strategija
Gledano kroz prizmu cele 2025. godine, slika postaje jasnija i ukazuje na strukturne promene. Ukupan uvoz robe završio je godinu gotovo 5% niže u odnosu na početak. Ako se izuzme visokotehnološki sektor, pad uvoza je čak dvostruko veći. Ovo nije slučajnost, već direktna posledica tarifne politike administracije.
Prosečna efektivna stopa carina u 2025. iznosila je 8%, što je više od tri puta više nego u 2024. godini. Ipak, ekonomisti iz Wells Fargo grupe upozoravaju da ovo ne znači nužno trajni onshoring proizvodnje. Smanjenje uvoza delimično je rezultat wait-and-see pristupa firmi koje su čekale da vide kako će se tarife finalno ustaliti pre nego što su napunile lager. S obzirom na to da su zalihe sada tanje, očekuje se potreba za njihovim obnavljanjem u godini koja dolazi, uprkos carinskim barijerama.
Pravna nesigurnost i budući izazovi
Iako tržište pomno prati svaku najavu, pravni okvir ostaje najveća nepoznanica. Vrhovni sud SAD uskoro treba da donese presudu o legalnosti napora Trumpove administracije da nametne širok spektar tarifa koristeći ovlašćenja iz International Emergency Economic Powers Act (IEEPA). Čak i ako sud poništi ove mere, administracija ima druge pravne opcije da ih ponovo uvede, što sugeriše da će tarife ostati na trenutnim nivoima.
Dodatni faktor rizika predstavlja obavezna zajednička revizija USMCA sporazuma zakazana za ovo leto, koja bi mogla dovesti do prilagođavanja tarifa na uvoz iz Kanade i Meksika. Dok se supply chain lanci budu prilagođavali ovim promenama, uvoz će verovatno beležiti umereni rast, ali volatilnost ostaje glavna karakteristika nove trgovinske realnosti.
