Zlatni preokret: Zašto zlato više nije hedž – već vladar rezervi

U avgustu 2025. godine, cena zlata dostigla je 3.674 dolara po troskoj unci. Na prvi pogled, to je još jedan nominalni rekord u godini punoj visokih cifara. Međutim, ispod površine ovog broja krije se nešto mnogo dublje: zlato je zauvek napustilo senke 1980-ih.

Naime, zlato je probilo svoj inflaciono prilagođeni maksimum od 850 dolara iz aprila 1980. godine. Kada se uzme u obzir devedesetogodišnja inflacija, taj nivo danas iznosi oko 3.600 dolara. Proboj te granice nije samo psihološki – on je simbolička koronacija metala koji je decenijama bio zanemarivan kao „barbarski relikt“.

Kraj jedne ere, početak druge

Godina 1980. bila je epilog krize posle propadanja Bretton Woods sistema. Zlato je skočilo na 850 dolara zbog hiperinflacije, gejzerne petroleumske krize i političke anarhije. Ali taj uspon bio je kratkotrajan – cena se brzo srušila, a sledećih 20 godina zlato je bio u dugom medveđem tržištu.

Danas je sve drugačije. Rast nije paraboličan – već postojan, poput pomeranja kontinenata. U toku 2025. godine, zlato je poraslo za skoro 40%, ali bez panike, bez megalomanije. Taj miran rast govori o dubokoj promeni u osnovnim pokretačima:

• Centralne banke masovno akumuliraju – 244 tone u prvom kvartalu 2025., najviše od kraja 1960-ih,
• Federalna rezerva gubi nezavisnost – direktni pritisak predsednika Trampa na FED-a podstiče strah od monetizacije duga,
• Sankcije su oružile dolar – zamrzavanje ruskih rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik,
• Trgovinski ratovi remete stabilnost – tarifne politike destabilizuju lanac dobavljanja i povećavaju troškove.

Ovo nije tržište koje reaguje na kratkoročne vesti. Ovo je tržište koje rekonstruiše samu definiciju sigurnosti.

Od hedža do glavnog igrača

Decenijama, zlato je imalo ulogu „hedža“ – pasivnog utočišta za crne dane. Danas, postaje centralni aktivan u portfolijima centralnih banaka, fondova i bogatih pojedinaca.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, zlato je već premašilo evro kao drugu najpouzdaniju rezervnu imovinu – iza američkog dolara. London i Šangaj skladište preko 1.000 milijardi dolara u zlatu, što ukazuje na njegovu ključnu ulogu u globalnom finansijskom sistemu.

Kao što je slučaj sa Rusijom nakon 2022. godine, kada su joj zamrznute devizne rezerve, zlato je ostalo jedino sredstvo koje je moglo da se koristi. Nije ga bilo moguće konfiskovati. Nije mu bilo potrebno internet. Samo je bilo – i imalo vrednost.

Politička fragilnost kao pokretač

Jedan od najvažnijih faktora koji podstiče rast cene jeste gubitak poverenja u institucionalnu stabilnost SAD-a:

• Predsednik Tramp direktno napada FED-a – time stvara sumnju u nezavisnost monetarne politike,
• Nacionalni dug premašio 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
• Politika sankcija postaje standard – dolar više nije neutralan, već instrument geopolitike.

Kao što je bio slučaj u 1970-im, kada je Nikson prisilio FED da uravnoteži budžet, tako i danas – očekuje se da će FED biti primoran da „finansira“ deficit putem kvantitativnog olakšanja. A u takvom okruženju, zlato postaje najbolji izbor za one koji žele da zaštite svoju imovinu.

Zlato kao „osiguranje“ protiv kolapsa sistema

Analitičari više ne razmišljaju o zlatu kao o alatu za zaradu – već kao o osiguranju protiv sistemskog sloma.

• Ako padne vrednost dolara – zlato raste,
• Ako dođe do inflacije – zlato očuvava kupovnu moć,
• Ako se aktiviraju sankcije – zlato ostaje likvidno,
• Ako padne električna mreža – fizičko zlato i dalje ima vrednost.

U poređenju sa ETF-ovima, kripto-aktivima ili digitalnim tokenima, fizičko zlato nema kontratni rizik. Ono ne zavisi ni od servera, ni od banke, ni od vlade.

Šta dalje?

Ako je 1980. bio vrhunac kratkoročne panike, 2025. je početak dugoročne transformacije. Iako bi mogla doći i korekcija, struktura tržišta je fundamentalno promenjena:

• Centralne banke više ne prodaju – već akumuliraju,
• Privatni ulagači vraćaju se sa kripto na zlato,
• Geopolitička nestabilnost je trajna, a ne privremena.

Goldman Sachs procenjuje da bi cena zlata mogla dostići 4.000 dolara do sredine 2026., dok neki scenariji (kriza duga, eskalacija sukoba) otvaraju prostor za i više.

Zaključak: Zlato više ne čeka – ono vodi

Zlato više nije pozadinska figura. Više nije „alternativa“. Postalo je glavni aktivan u novom finansijskom redu.

Kada centralne banke, fondovi i pojedinci istovremeno prepoznaju istu slabost sistema – i istovremeno okreću se istom rešenju – to nije moda. To je revolucija.

U vremenu kada se poverenje u tradicionalne institucije raspada, zlato ponovo uzima mesto koje mu pripada: na vrhu piramide vrednosti.

To nije kraj. To je početak nove ere.