Zlato i srebro na udaru: Da li je rasprodaja šansa za kupovinu ili uvod u duži pad?

Jak izveštaj o tržištu rada srušio cene plemenitih metala

Petkom, 6. juna 2026. godine, tržišta plemenitih metala doživela su oštar udarac koji je zatekao mnoge investitore. Okidač je bio jači od očekivanog izveštaj o zaposlenosti u Sjedinjenim Državama za maj: američki poslodavci otvorili su 172.000 novih radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti ostala na 4,3%. Sektor slobodnog vremena i ugostiteljstva doprineo je sa 70.000 novih pozicija, lokalne vlasti sa 55.000, dok je finansijski sektor zabeležio pad od 22.000 zaposlenih.

Reakcija tržišta bila je gotovo mehanička. Prinosi na američke državne obveznice skočili su na 4,55%, dolar je ojačao, a investitori su masovno napustili očekivanja o skorom snižavanju kamatnih stopa u korist scenarija ‘više kamate duže vreme’. Za zlato i srebro, ta kombinacija je klasično otrovna: visoki realni prinosi čine obveznice atraktivnijim ulaganjem, istovremeno povećavajući oportunitetni trošak držanja metala koji ne donose prihod.

Šta nam govori rasprodaja

Srebro: ‘Đavolji metal’ u punom sjaju

Pad srebra bio je više od duplo veći od pada zlata — divergencija koja otkriva nešto suštinski važno o tome kako tržište tretira ova dva metala u trenucima stresa. Kada likvidnost presušuje i rizična aktiva ide nadole (Nasdaq je u istoj sesiji pao 4,2%), srebro se prodaje kao industrijsko i špekulativno sredstvo pre nego što bude kupljeno kao monetarno. Ta dvojna priroda srebra — nazvana ‘Jekyll-and-Hyde’ karakterom — ključna je osobina koju dugoročni investitori moraju razumeti i prihvatiti.

Srebro u dugotrajnom bičjem tržištu može višestruko nadmašiti zlato, ali je upravo ono koje prima najteži udarac kada plima krene nazad. Nije slučajno što ga zovu ‘đavolji metal’: nagrađuje strpljenje, ali kažnjava neiskustvo.

Geopolitika kao dodatni pritisak

Pored makroekonomskog okidača, skromno smanjenje geopolitičke premije rizika dodatno je pritisnulo cene. Cene nafte pale su u petak usled opreznog optimizma oko diplomatskog rešenja napetosti u Hormuškom moreuzu. Međutim, te nade su se delimično rasplinule već u nedelju, kada je Iran izveo napad na Izrael. Dakle, u jednoj jedinoj sesiji preokrenula su se dva povoljna vetra za zlato i srebro istovremeno — što je rezultiralo nasilnom i dezorijentišućom rasprodajom koja je istresla slabije ruke i testirala ubeđenje svih ostalih.

Oporavak u ponedeljak: Delimičan i asimetričan

Srebro je od tada povratilo deo izgubljenog terena, porasavši 1,3% u ponedeljak na 68,76 dolara. Zlato je, s druge strane, pokazalo veću inerciju ka gore, porasavši svega 0,19% na 4.337 dolara. Taj asimetričan oporavak potvrđuje prethodno opisanu dinamiku: srebro reaguje brže i snažnije u oba smera.

Kevin Warš i Fed: Jastreb na čelu monetarne politike

Dok se investitori pitaju šta dalje, pogled se neizbežno okreće ka sednici Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) zakazanoj za 17. jun — dan kada će novopostavljeni predsednik Federalnih rezervi Kevin Warš po prvi put pokazati svoje karte u pogledu kamatnih stopa.

Warševu intelektualnu osnovu čini monetarizam u čistom obliku, oblikovan Miltonom Fridmanom tokom njegovih godina na Stanfordu. Naslov njegovog eseja iz 2025. godine za Hoover Institution — ‘Inflacija je izbor’ — govori sve. Nije reč o čoveku koji inflaciju vidi kao ciklični nesrećni slučaj, već o ekonomisti koji, poput najozbiljnijih kritičara savremene monetarne politike, smatra da je inflacija direktna posledica svesnih političkih grešaka.

Ostavka kao moralni iskaz

Najrečitiji dokaz Waršovog stava nije reč, već čin: u martu 2011. godine, kada je tadašnji predsednik Federalnih rezervi Ben Bernanke pokrenuo drugi krug kvantitativnog popuštanja (QE), Warš je podneo ostavku. Imao je 40 godina i pred sobom još 11 godina mandata na jednoj od najprestižnijih pozicija u Americi. Odbio je da nastavi putem koji je fundamentalno odbacivao.

Kasnija Waršova karakterizacija Bernankijevog drugog QE kao ‘obrnutog Robina Huda’ — politike koja je proširila jaz između bogatih i siromašnih naduvavanjem cena aktive — moralno je nabijen sud koji dobija na težini upravo zbog te ostavke. Reči bez žrtve su jeftine; Warš je platio cenu.

Šta to znači za zlato i srebro ovog leta

U kontekstu 2026. godine, Waršova jastrebovska retorika navodi na zaključak da bi Fed mogao inicijalno podići kamatne stope kako bi se suprotstavio inflaciji koja je u aprilu ubrzala na 3,8% (CPI), delimično kao posledica visokih cena nafte. Više kamate znače veće prinose na obveznice, jači dolar i veći oportunitetni trošak za zlato i srebro — klasičan recept za kratkoročni pritisak na plemenite metale.

Na raskrsnici: Kupovina na padu ili čekanje daljeg pada?

Investitori se danas nalaze na intelektualnoj raskrsnici. S jedne strane, više kamatne stope i jači dolar ukazuju na dalju turbulenciju u kratkom roku. S druge strane, svaki pad može biti upadljiva prilika za ulazak u poziciju pre nego što talas inflacije izazvan naftnim šokom potisne oba metala ka novim rekordima i dalje.

Istorija bičjih tržišta plemenitih metala pokazuje da su upravo ovakve nasilne korekcije — praćene panicom i kapitulacijom slabih ruku — bile optimalne tačke za kupovinu. Međutim, makroekonomski okvir ovog leta nije jednoznačan: geopolitičke napetosti na Bliskom istoku, neizvesnost oko Waršovog prvog poteza i usporavanje globalnog rasta čine prognoziranje izuzetno teškim.

Ono što ostaje jasno jeste da su fundamentalni razlozi koji su zlato i srebro doveli do rekordnih nivoa — fiskalna neodgovornost, strukturna inflacija, dedolarizacija i potražnja centralnih banaka — i dalje netaknuti. Kratkoročni šum ne menja dugoročnu muziku. Pitanje nije da li će plemeniti metali nastaviti rast, već koliko strpljenja investitori moraju imati pre nego što tržište to ponovo potvrdi.