Zlato ne raste – vaš novac samo gubi vrednost

Ključne tačke:

Zlato nije poraslo – već su sve valute izgubile kupovnu moć – od 2007. godine, sve glavne valute su izgubile oko 85% kupovne moći u odnosu na zlato.
Zlato je jedini pouzdan merilac vrednosti – traje hiljadama godina, ne može se štampati, ne može se devalvirati.
Fiat novac je previše krhak – zasnovan je na poverenju, koje se sada raspada zbog trgovinskih ratova, velikog duga i političkog pritiska.
Investitori se okreću zlatu kao jedinom sigurnom izlazu – jer ne zavisi od vlada, banaka ili političkih odluka.
Cena zlata može dostići 5.000 dolara – ako dođe do sistemskog šoka, kao što je bio slučaj u 1970-ima.

U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci. Mnogi investitori se raduju – ali neki im kažu: „Zlato nije stvarno poraslo. Vaš novac je samo izgubio vrednost.“

Dugo sam ovo ignorisao – smatrao sam da je to samo fraza. Međutim, kad sam počeo da analiziram podatke, shvatio sam da je tačno suprotno: zlato nije poraslo – već su sve valute izgubile kupovnu moć.

Kako je zlato postalo najpouzdaniji sat u istoriji?

Zlato nije samo metal – već je merilo vrednosti koje traje hiljadama godina. Od davnih vremena, ljudi su ga koristili kao novac, kao sigurnost, kao simbol snage. I uprkos tome što je u 1970-ima privremeno „izbačeno“ iz monetarnog sistema, ono je ponovo postalo relevantno – jer je svet shvatio da je sistem zasnovan na papiru previše krhak.

Kao što kaže jedan analitičar: „Zlato ne raste – ono samo otkriva koliko je vaš novac postao bezvredan.“

Zašto je zlato jedino što ne laže?

Zlato je jedini aktivan koji:

Nema kontratni rizik – ne zavisi od banki, vlada ili političkih odluka,
Nije podložno inflaciji – ne može se štampati, ne može se povećati,
Ima unutrašnju vrednost – njegova vrednost traje kroz vekove, bez obzira na ekonomske cikluse.

U poređenju sa valutama, koje su prosto „papir“, zlato je stalno. Kada se države suoče sa hiperinflacijom – kao što je bilo u Nemačkoj, Argentini ili Venecueli – ljudi se okreću zlatu. Zato što zlato ne može biti devalvirano. Ne može biti zamrznuto. Ne može biti konfiskovano.

Šta je dovelo do ovog stanja?

Razlog leži u tome što je moderni finansijski sistem zasnovan na fiat novcu – novcu koji nema nikakvu materijalnu osnovu. On je vredan samo zato što ga država proglasi za takvog.

Ovaj sistem je funkcionišao dok je poverenje bilo visoko. Međutim, poslednjih decenija, poverenje je propalo:

Trgovinski ratovi – Trumpovi tarifi, sankcije, geopolitička napetost,
Veliki dugu – SAD ima više od 37 biliona dolara duga, što čini državu ranjivom,
Politički pritisak na FED – predsednik Tramp direktno napada FED-a, što stvara strah od „finansijske represije“.

Kao što kaže jedan investitor: „Ne kupujem zlato jer je skupo – kupujem ga jer je jedino što ostaje kada sve ostalo nestane.“

Šta dalje?

Analitičari predviđaju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

Američki dugu premašio je 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.

Deutsche Bank predviđa da će cena zlata dostići 4.000 dolara do kraja 2025., dok Goldman Sachs smatra da bi mogla dostići 5.000 dolara ako dođe do sistemskog šoka.