Zlato pod pritiskom: Globalni talas monetarnog stezanja gura cene nadole
- Banka Engleske ostavila je kamatnu stopu na 3,75%, ali su dva člana komiteta glasala za povećanje od 25 baznih poena – više nego što je tržište očekivalo.
- Spot cena zlata pala je na 4.247,60 dolara po unci, dok je u britanskim funtama zabeležila pad od 0,37% na 3.211,84 funti.
- Evropska centralna banka već je podigla kamate za 25 baznih poena, a Federalne rezerve signalizovale su najmanje još jedno povećanje do kraja godine.
- Globalni koordinisani zaokret ka restriktivnoj monetarnoj politici ozbiljno ograničava potražnju za zlatom kao aktivom koja ne donosi prinos.
Tri centralne banke, jedan pravac – i zlato na udaru
Zlato se suočava sa sve nepovoljnijim globalnim okruženjem dok centralne banke u Evropi, Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji gotovo unisono šalju signal da era jeftinog novca nije gotova – već da se nastavlja u suprotnom smeru. Koordinisani zaokret ka višim kamatnim stopama oduzima žutom metalu jedan od njegovih ključnih aduta: atraktivnost u uslovima niske cene novca.
Banka Engleske: Nepromenjena stopa, ali glasanje koje govori više od odluke
Iznenađenje u glasanju
Na sednici u četvrtak, Banka Engleske je, kako se i očekivalo, zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 3,75%. Međutim, ono što je privuklo pažnju tržišta nije bila sama odluka, već raspodela glasova unutar Komiteta za monetarnu politiku. Dva člana glasala su za povećanje stope za 25 baznih poena – dok su analitičari u konsenzusu predviđali samo jedan takav glas. Taj detalj nije zanemarljiv: on otkriva da je struja zagovornika agresivnijeg stezanja jača nego što se pretpostavljalo.
Energija, inflacija i slabljenje ekonomije
Centralna banka se u svom saopštenju otvoreno suočila sa paradoksom koji muči sve velike ekonomije: energetske cene prete da gurnu inflaciju naviše, dok ekonomska aktivnost istovremeno slabi. ‘Monetarna politika ne može da utiče na cene energije, ali se postavlja tako da ekonomsko prilagođavanje njima dovede do održivog dostizanja cilja inflacije od 2%’, navela je banka. Upozorila je da duže zadržavanje visokih energetskih cena povećava rizik od ‘materijalnih efekata drugog talasa’ u formiranju cena i plata – što bi inflaciju učinilo još upornijom. Ipak, banka je primetila i olakšavajuće okolnosti: tržište rada se postepeno opušta, a znaci slabljenja ekonomije mogli bi sami po sebi da obuzdaju inflatorni pritisak.
Širi kontekst: ECB, Fed i globalni talas stezanja
Banka Engleske nije usamljena. Evropska centralna banka već je prošle nedelje podigla kamate za 25 baznih poena, reagujući na rastuće inflatorné pritiske u evrozoni. Istovremeno, Federalne rezerve su u ažuriranim ekonomskim projekcijama nagovestile podršku za najmanje još jedno povećanje kamatnih stopa pre kraja godine. Reč je o retko viđenoj situaciji u kojoj tri najuticajnije centralne banke sveta gotovo istovremeno kreću u istom smeru – i taj smer nije naklonjen zlatu.
Zašto više kamate škode zlatu
Zlato ne donosi prinos – nema kamate ni dividende. U okruženju u kome obveznice i depoziti nude sve više, oportunitetni trošak držanja zlata raste. Investitori koji biraju između sigurnih instrumenata sa prinosom i žutog metala sve češće biraju prvu opciju. Upravo to dinamika objašnjava zašto zlato teško privlači kupce uprkos geopolitičkim neizvesnostima koje bi u drugačijim okolnostima podstakle potražnju za ‘sigurnim utočištem’.
Tržišna reakcija: Pad bez panike, ali bez oporavka
Tržišna reakcija na odluku Banke Engleske bila je prigušena, ali negativna. Spot cena zlata izražena u britanskim funtama pala je za 0,37% na 3.211,84 funti po unci – što gotovo u potpunosti odgovara padu u dolarima. Spot zlato u dolarima zabeležilo je pad od 0,20%, na 4.247,60 dolara po unci. Odsustvo snažne reakcije može se tumačiti dvojako: tržište je delimično već ukalkulisalo hawkish ton centralnih banaka, ali i dalje nema jasnog katalizatora koji bi pokrenuo ozbiljniji oporavak.
Između čekića i nakovnja: Šta sledi za zlato
Zlato se trenutno nalazi u nezavidnoj poziciji. S jedne strane, inflacija koja je inicijalno bila motor rasta cena metala sada postaje argument za dalje podizanje kamata – što direktno pritiska zlato. S druge strane, usporavanje ekonomije i rizici od recesije mogli bi ponovo da probude interes za sigurnim utočištem. Ishod te tenzije zavisiće od toga koliko dugo će energetske cene ostati visoke i da li će centralne banke uspeti da obuzdaju inflaciju a da pritom ne izazovu ozbiljnu recesiju. Do tada, zlato ostaje zarobljeno između dva neprijatna scenarija – i tržišta to jasno pokazuju.
