Zlato skočilo 2% usred geopolitičke neizvesnosti: Naftni šok i slabiji dolar guraju cenu plemenitog metala naviše
- Cena zlata na COMEX-u porasla je gotovo 2%, dostižući 4.657,70 dolara po unci usred slabljenja američkog dolara i nade u mirovni sporazum SAD–Iran.
- Pad cene nafte smanjio je tzv. geopolitičku premiju rizika, što je direktno podstaklo rast vrednosti plemenitih metala.
- Srebro je reagovalo još snažnije – poraslo je 3,5% na 76,17 dolara po unci, mada ostaje zarobljeno u rasponu od 73 do 80 dolara.
- Centralne banke su u prvom kvartalu bile neto kupci zlata (27 tona), ali su u martu preokrenule smer i postale neto prodavci sa oko 30 tona neto prodaje.
Geopolitika i valuta: Dva pokretača koji su promenili sliku tržišta
Tržište zlata doživelo je u sredu jedan od oštrijih jednodnevnih skokova u poslednjih nekoliko nedelja. Cena plemenitog metala na COMEX-u porasla je gotovo 2%, na 4.657,70 dolara po unci, a katalizator je stigao iz pravca koji se sve češće nameće kao dominantan faktor – geopolitičkih kretanja na Bliskom istoku.
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je u utorak da privremeno obustavlja operaciju pratnje brodova kroz Hormuzki moreuz, pozivajući se na pozitivne signale u pregovorima sa Iranom. Potvrda da krhko primirje između SAD i Irana i dalje važi – uprkos kratkom sukobu ranije tokom nedelje – smirila je tenzije i povukla cene nafte nadole. Upravo taj pad naftnih cena analitičari identifikuju kao neposredni okidač rasta zlata.
Mehanizam koji povezuje naftu, inflaciju i zlato
Zašto nafta određuje smer zlata
Veza između nafte i zlata nije intuitivna na prvi pogled, ali je logika jasna: visoke cene nafte podižu inflaciona očekivanja, što povećava verovatnoću da će Federalne rezerve zadržati restriktivnu monetarnu politiku ili čak ponovo podizati kamatne stope. Više kamatne stope povećavaju oportunitetni trošak držanja zlata – metala koji ne donosi prinos – i time smanjuju njegovu atraktivnost.
Kelvin Wong, viši tržišni analitičar u OANDA-i, objasnio je da je pad naftnih cena direktno smanjio tu geopolitičku premiju rizika, što je otvorilo prostor za rast zlata. Commerzbank AG potvrđuje da je ovaj inverzni obrazac bio konzistentan tokom poslednjih sedam trgovačkih dana.
Slabiji dolar – dodatni vetar u leđa
Paralelno sa padom nafte, američki dolar je oslabio prema korpi glavnih svetskih valuta. Budući da se zlato kotira u dolarima, slabija američka valuta automatski čini metal pristupačnijim investitorima koji trguju u eurima, jenima ili funtama, što povećava potražnju i podiže cenu.
Tržište ostaje nervozno: Ravnoteža na 4.600 dolara bila je privremena
Uprkos sredininom skoku, analitičari upozoravaju da je tržište i dalje u stanju neizvesnosti. Barbara Lambrecht, analitičarka za sirovine u Commerzbank-u, navela je u svom izveštaju da su kretanja cene zlata sve do ponedeljka bila sve prigušenija, što je sugerisalo da je tržište privremeno pronašlo ravnotežu oko 4.600 dolara po unci.
Taj privid stabilnosti razbijen je u ponedeljak kada je cena pala na mesečni minimum, zatvorivši se tek nešto iznad 4.500 dolara po unci nakon što je nakratko probila nivo od 4.550 dolara. Povod je bio strah od rasta kamatnih stopa, podstaknut robusnim narudžbinama u SAD i ponovnim skokom nafte. Utorak i sreda doneli su oporavak, ali nervoza nije nestala.
Centralne banke: Okret koji zabrinjava
Dodatni razlog za oprez dolazi iz podataka Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). Iako su centralne banke u prvom kvartalu bile neto kupci, akumuliravši ukupno 27 tona zlata, mart je doneo preokret – postale su neto prodavci sa oko 30 tona neto prodaje. Ovaj obrt, ako se nastavi, mogao bi da ograniči institucionalni pritisak na rast cene.
Šta tržište čeka: Fed, plate i sledeći potez
Ewa Manthey, strateg za sirovine u ING Economics, jasno je definisala šta će biti sledeći pokretač: ‘Za zlato, sledeći faktor biće izgledi za kamatne stope, a planovi zaduživanja američke Trezorije i ključni ekonomski podaci verovatno će oblikovati očekivanja od politike Federalnih rezervi.’
Do kraja nedelje očekuje se objava podataka o broju novozaposlenih u nespoljoprivrednom sektoru SAD (non-farm payrolls). Investitori će pažljivo pratiti te cifre kako bi procenili da li je ekonomija dovoljno otporna da opravda zadržavanje trenutne politike, ili pak slabljenje tržišta rada otvara prostor za novi ciklus snižavanja kamatnih stopa – što bi bilo direktno povoljno za zlato.
Glavni rizik po dalji rast ostaje isti: jačanje dolara ili novi signal Federalnih rezervi da ne planiraju popuštanje monetarne politike. Takav scenario mogao bi brzo poništiti sredin oporavak i ponovo gurnuti cenu prema nivou od 4.500 dolara.
Srebro prati zlato, ali ostaje zarobljeno u rasponu
Srebro je u sredu reagovalo još dinamičnije od zlata – cena je porasla 3,5% na 76,17 dolara po unci na COMEX-u. Ipak, metal ostaje zarobljen u širokom rasponu između 73 i 80 dolara, bez jasnog signala proboja u bilo kom smeru. Srebro istorijski reaguje agresivnije od zlata u periodima kada pada premija rizika u sirovinama, ali ta volatilnost ide u oba smera.
Između nade i nesigurnosti
Sredin skok cene zlata pokazuje koliko je tržište plemenitih metala postalo osetljivo na geopolitičke signale iz Persijskog zaliva. Smanjenje tenzija između SAD i Irana, pad nafte i slabiji dolar stvorili su kratkoročno povoljan splet okolnosti za zlato. Međutim, strukturna neizvesnost nije nestala – tržište i dalje balansira između inflacionih pritisaka, neodređene politike Federalnih rezervi i nestabilnog geopolitičkog okruženja. Podaci o zapošljavanju koji stižu krajem nedelje biće prvi ozbiljan test da li je ovaj oporavak održiv ili samo kratkotrajna reakcija na smanjenje napetosti.
