Poreski stručnjak otkriva: zašto nije svejedno da li se kupuje nakit ili investiciono zlato

Sjaj zlata vekovima privlači ljude, bilo kao simbol statusa, lep ukras ili sigurna luka za imovinu. Međutim, u modernom finansijskom svetu, nije svako zlato stvoreno jednako – barem ne kada je reč o vašem novčaniku i porezima. Mnogi se pitaju da li je kupovina one prelepe zlatne ogrlice ujedno i pametna investicija. Odgovor je, prema rečima poreskih stručnjaka, odlučno “ne”.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić naglašava da postoji fundamentalna razlika u poreskom tretmanu između zlatnog nakita i investicionog zlata, a nepoznavanje te razlike može vas koštati mnogo. „Nije svejedno da li se kupuje nakit ili investiciono zlato“, ističe Vasić, aludirajući na zakonske promene koje su srpsko tržište uskladile sa praksom Evropske unije.

Ključna promena iz 2018: PDV kao linija razdvajanja

Prekretnica za investitore u Srbiji dogodila se 2018. godine. Usklađivanjem sa regulativom EU, naša zemlja je ukinula porez na dodatu vrednost (PDV) na promet investicionog zlata. Šta to praktično znači? To znači da kada kupujete zlato u formi koja je zakonom definisana kao investiciona, plaćate stopu PDV-a od 0%.

Sa druge strane, zlatni nakit se tretira kao i svaka druga roba široke potrošnje. Na njega se obračunava standardna stopa PDV-a od 20%. Ova razlika je ogromna i predstavlja prvi i najočigledniji razlog zašto nakit nije dobra investicija. Već u trenutku kupovine, vrednost vaše “investicije” u nakit je umanjena za petinu njene cene samo zbog poreza.

Šta je zapravo investiciono zlato?

Da bi zlato bilo oslobođeno PDV-a, mora da ispunjava stroge uslove. Ne možete samo prošetati do zlatare i tražiti “zlato bez poreza”. Investiciono zlato podrazumeva zlato maksimalne čistoće, tipično 999.9/1000 (24 karata), u obliku poluga ili kovanica precizno definisanih zakonom.

Popularni oblici uključuju:

• Zlatne poluge: Dolaze u različitim težinama, od jednog grama do jednog kilograma, omogućavajući ulaganje i manjim i većim investitorima.
• Zlatne kovanice (dukati): Moraju ispunjavati uslove čistoće, godine kovanja i statusa kao zakonskog sredstva plaćanja u zemlji porekla. U Srbiji su izuzetno popularni zlatni dukati Franc Jozef, koji se tradicionalno smatraju dobrim oblikom štednje.

Trgovac zlatom Georgi Hristov objašnjava da je razlika i u ceni same izrade. „Trošak izrade nakita može biti i do 100-300% vrednosti samog zlata koje sadrži“, kaže Hristov. Taj trošak, koji pokriva dizajn, rad majstora i umetnički doprinos, nepovratno se gubi ako ikada odlučite da prodate nakit kao lomljeno zlato.

Porez na dobit: Još jedna pobeda za investiciono zlato

Poreske olakšice se ne završavaju sa PDV-om. Jedna od najvažnijih prednosti za fizička lica u Srbiji jeste da investiciono zlato ne podleže porezu na kapitalnu dobit. To znači da, ako kupite zlatnu polugu za 5.000 evra i nakon nekoliko godina je prodate za 7.000 evra, ostvareni profit od 2.000 evra je u potpunosti vaš – državi ne plaćate nikakav porez.

Ovo ne važi za pravna lica. Kompanije koje ostvare dobit od prodaje zlata dužne su da na tu razliku u ceni plate porez na dobit od 15%. Pored toga, zlato kao imovina ima povlašćen status i pri nasleđivanju – naslednici prvog reda su oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe.

Država veruje u zlato, a investitori je prate

Koliko je zlato prepoznato kao sigurno utočište, najbolje pokazuje ponašanje centralnih banaka. Narodna banka Srbije (NBS) je od 2019. do 2023. godine značajno povećala svoje zlatne rezerve, koje sada iznose preko 50 tona. Kada sama država kupuje zlato kako bi ojačala stabilnost nacionalne ekonomije, to je jasan signal i za građane o njegovoj ulozi kao sredstva za očuvanje imovine.

U uslovima inflacije i globalne nestabilnosti, sve više građana Srbije prepoznaje investiciono zlato kao siguran oblik štednje i zaštite vrednosti. Za razliku od novca u banci koji gubi vrednost zbog inflacije, zlato je kroz istoriju dokazalo svoju sposobnost da sačuva kupovnu moć na duge staze.

A zašto ne srebro? Iako takođe plemeniti metal, investiciono srebro nema isti poreski tretman. Na njega se plaća PDV od 20%, jer ga centralne banke, za razliku od zlata, više ne drže kao značajnu monetarnu rezervu. To čini zlato daleko atraktivnijom opcijom za poreski efikasno ulaganje.

Zaključak: Ukras ili imovina?

Na kraju, izbor je jasan i zavisi od vašeg cilja. Ako želite lep komad nakita koji ima sentimentalnu i estetsku vrednost, kupite ga i uživajte u njemu. Ali, nemojte ga smatrati finansijskom investicijom.

Ako je vaš cilj da sačuvate vrednost svog novca, zaštitite se od inflacije i pametno investirate za budućnost, onda je jedini logičan izbor investiciono zlato. Bez PDV-a, bez poreza na kapitalnu dobit za fizička lica i sa statusom imovine u koju veruje i sama država, zlatne poluge i priznati zlatni dukati predstavljaju neuporedivo superiorniji finansijski instrument. Kao što stručnjaci poručuju, informisanost o ovim razlikama je prvi korak ka donošenju pametne odluke.