Negde između Jadranskog mora i visokih planina Dinarida, tržište investicionog zlata tiho raste. Nema pompe. Nema naslova u udarnim terminima. Ali — nešto se dešava. Hrvatska, Slovenija, Srbija, Crna Gora… svi osećaju promenu. Zlato više nije samo komad nakita ili porodično nasledstvo. U Adria regionu ono postaje ozbiljna investiciona klasa. Diskretna, ali sve prisutnija. Ljudi traže sigurnost. I pronalaze je, sve češće, u investicionom zlatu.

Zašto baš sada?

Inflacija ne pita za pasoš. Ekonomska neizvesnost ne zna za granice. Globalne tenzije, energetska kriza, pa i carinske politike — sve to čini ljude opreznijima. A zlato, kao i uvek, ulazi na scenu kao tihi čuvar vrednosti. U regionu gde su političke i monetarne turbulencije deo kolektivnog pamćenja, ne čudi da građani biraju zlato kao zaštitu. Investiciono zlato, u obliku poluga i zlatnika, sve češće završava u sefovima – privatnim i bankarskim.

Ko kupuje? I zašto?

Nisu to više samo velike firme ili bogataši. Sve je više “običnih” ljudi koji izdvajaju deo ušteđevine za gram-dva zlata mesečno. Studenti, mladi bračni parovi, vlasnici malih biznisa. Ne kupuju da bi se pokazali. Kupuju jer žele mir. Jedan zlatar iz Splita kaže: “Nekad su ljudi dolazili da kupe prsten. Sad pitaju da li imamo investiciono zlato. Znaju šta traže.” Slično priča i trgovac iz Beograda: “Kao da su preko noći svi naučili razliku između 14-karatnog nakita i čistog zlata od 999,9.”

U većini zemalja Adria regiona investiciono zlato je oslobođeno PDV-a. To je ključni detalj. Kupovina je jednostavna, legalna i bez dodatnih nameta. Naravno, postoje pravila i propisi — ali tržište je dovoljno zrelo da funkcioniše bez mnogo buke. Regulativa je sve preciznija, trgovci sve profesionalniji, a kupci sve informisaniji. Rezultat? Stabilno i rastuće tržište koje više ne zavisi isključivo od svetskih trendova — već gradi sopstveni identitet.

Šta dalje?

Ako se aktuelni tokovi nastave, Adria region bi mogao postati jedan od zanimljivijih zlatnih punktova u Evropi. Ne po količini — već po dinamici i karakteru ulaganja. Investiciono zlato neće nestati iz razgovora. Naprotiv. Verovatno ćemo ga sve više viđati kao alat za očuvanje vrednosti, kao poklon sa svrhom, kao sigurnu rezervu u nesigurnim vremenima. I dok se svet menja brže nego ikada — kod nas, na Jadranu, čini se da ljudi sve više cene ono što traje. A zlato, kako god ga gledali, jeste upravo to.