Uprkos visokim cenama i tržišnim turbulencijama, centralne banke širom sveta nastavile su sa svojom strategijom akumulacije zlata tokom prvog kvartala 2025. godine, iako sporijim tempom nego prethodne godine.

Prema najnovijem izveštaju Svetskog saveta za zlato (WSG), centralne banke su dodale 174 tone zlata svojim rezervama u periodu januar-mart, što predstavlja pad od 15% u odnosu na isti period prošle godine, ali i dalje značajno iznad istorijskih proseka.

“Iako vidimo određeno usporavanje u odnosu na rekordne nivoe kupovine u protekle dve godine, jasno je da centralne banke ostaju posvećene strategiji diversifikacije svojih rezervi kroz zlato“, izjavio je Stefan Korman, viši analitičar tržišta u WSG-u.

Ova kontinuirana kupovina dolazi usred izazovnog makroekonomskog okruženja. Cena zlata se tokom prvog kvartala kretala oko rekordnih nivoa od 2.350 do 2.400 dolara po unci, podstaknuta geopolitičkim tenzijama, inflatornim pritiscima i neizvesnostima u globalnoj ekonomiji.

Kina i Indija predvode kupovinu

Kao i prethodnih godina, Kina je nastavila da predvodi u akumulaciji zlatnih rezervi, dodajući impresivnih 45 tona u prva tri meseca 2025. godine. Ovo predstavlja deo višegodišnje strategije druge najveće svetske ekonomije da smanji zavisnost od američkog dolara u svojim deviznim rezervama.

Narodna banka Kine sada poseduje preko 2.300 tona zlata, što je čini šestom najvećom zvaničnom vlasnicom zlatnih rezervi na svetu. Međutim, analitičari napominju da kineske zlatne rezerve i dalje čine relativno mali procenat ukupnih deviznih rezervi zemlje, što sugeriše da bi trend kupovine mogao da se nastavi u narednim godinama.

Indija je takođe bila značajan kupac, dodajući 19 tona zlata svojim rezervama tokom prvog kvartala. Ovo je deo kontinuiranog nastojanja Reserve Bank of India da poveća svoje zlatne rezerve, koje su porasle za više od 30% od početka 2023. godine.

“Indijska centralna banka jasno signalizira da vidi zlato kao ključnu komponentu svoje strategije upravljanja rezervama”, objašnjava Arjun Patel, ekonomista specijalizovan za tržišta u razvoju. “Ovo je posebno značajno s obzirom na tradicionalnu važnost zlata u indijskoj kulturi i ekonomiji.”

Širenje trenda na manja tržišta

Interesantno je da se trend kupovine zlata širi i na manje ekonomije i centralne banke koje ranije nisu bile aktivne na ovom tržištu. Zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i neke afričke nacije, zabeležile su značajne kupovine tokom prvog kvartala.

Centralne banke Poljske, Mađarske i Češke Republike zajedno su dodale 18 tona zlata svojim rezervama, nastavak strategije koja je započeta pre nekoliko godina. Ove zemlje su istakle želju za većom finansijskom nezavisnošću i zaštitom od geopolitičkih rizika kao glavne motivatore za povećanje svojih zlatnih rezervi.

Kazahstan, tradicionalno značajan kupac za svoju veličinu, nastavio je sa kupovinom, dodajući 7 tona svojim rezervama. Eksperti primećuju da zemlje bogate resursima često vide zlato kao prirodnu hedžing strategiju protiv volatilnosti cena sirovina na globalnim tržištima.

Prodaja ostaje ograničena

Dok su kupovine bile dominantne, nekoliko centralnih banaka odlučilo se za prodaju dela svojih zlatnih rezervi tokom prvog kvartala. Uzbekistan je prodao 11 tona zlata, što predstavlja nastavak obrasca koji je primećen prethodnih godina, gde zemlja periodično prodaje zlato za finansiranje razvojnih projekata.

Međutim, ukupna prodaja ostala je ograničena, što ukazuje na široko rasprostranjeno poverenje u zlato kao rezervnu imovinu među finansijskim institucijama. Prema analizi Svetskog saveta za zlato, neto kupovina od strane centralnih banaka (ukupna kupovina minus prodaja) iznosila je 159 tona u prvom kvartalu 2025. godine.

Motivacija iza kupovine

Anketa WSG-a među centralnim bankarima otkriva nekoliko ključnih faktora koji motivišu kontinuiranu akumulaciju zlata. Diversifikacija rezervi ostaje primarni razlog, sa 85% ispitanika koji su naveli ovaj faktor kao “veoma važan” ili “važan”.

Druge značajne motivacije uključuju dugoročnu vrednost zlata (78%), njegovu ulogu kao sigurnog utočišta tokom krize (72%) i zaštitu od inflacije (65%).

“Geopolitički faktori igraju sve važniju ulogu u odlukama centralnih banaka o alokaciji imovine”, napominje Korman. “Mnoge centralne banke traže način da smanje svoju zavisnost od nekoliko glavnih rezervnih valuta, posebno američkog dolara, a zlato nudi opciju koja nije povezana ni sa jednom pojedinačnom državom.”

Uticaj na tržište

Kontinuirana kupovina od strane centralnih banaka pruža značajnu podršku tržištu zlata. Analitičari procenjuju da je potražnja centralnih banaka činila oko 20% ukupne globalne potražnje za zlatom u prvom kvartalu 2025. godine.

Ova institucionalna kupovina posebno je značajna u trenutku kada drugi tradicionalni sektori potražnje, poput nakita i industrije, pokazuju znake slabljenja usled visokih cena.

“Centralne banke su postale stabilan i predvidiv izvor potražnje za zlatom tokom proteklih pet godina”, objašnjava Korman. “Ovo pruža značajnu podršku tržištu i pomaže u održavanju poverenja među privatnim investitorima.”

Izgledi za ostatak godine

Većina analitičara očekuje da će se trend kupovine zlata od strane centralnih banaka nastaviti tokom 2025. godine, iako možda ne istim intenzitetom kao prethodnih godina.

“Visoke cene prirodno utiču na obim kupovine”, objašnjava jedan finansijski savetnik. “Ali strukturni faktori koji podstiču centralne banke da diversifikuju svoje rezerve kroz zlato i dalje su prisutni i verovatno će ostati relevantni u doglednoj budućnosti.”

WSG predviđa da bi ukupna kupovina centralnih banaka za celu 2025. godinu mogla dostići 600-650 tona, što je manje od rekordnih 1.081 tone u 2023. godini, ali i dalje značajno iznad istorijskog desetogodišnjeg proseka od oko 450 tona godišnje.

Za investitore, kupovina od strane centralnih banaka predstavlja važan faktor koji treba pratiti. “Kada institucije sa toliko sofisticiranim pristupom tržišnim informacijama nastavljaju da akumuliraju zlato čak i pri rekordnim cenama, to šalje snažnu poruku o dugoročnoj vrednosti ovog plemenitog metala”, zaključuje Korman.