U svetlu nedavnog istorijskog rasta cena zlata, globalna potrošnja ovog plemenitog metala pokazuje znake usporavanja, prema najnovijem izveštaju Svetskog saveta za zlato (WSG).

Zlato je ovih dana dostiglo nove rekordne visine, prešavši granicu od 2.400 dolara po unci u aprilu, što je podstaklo mnoge investitore da realizuju svoje profite. Istovremeno, visoke cene utiču na kupce nakita, tradicionalno najveću grupu potrošača zlata.

Prema najnovijem kvartalnom izveštaju WSG-a, ukupna potrošnja zlata širom sveta opala je za 5% u prvom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo predstavlja prvi značajniji pad nakon pet uzastopnih kvartala rasta.

U svom najnovijem izveštaju o tržištu plemenitih metala, Heraeus Precious Metals, jedan od vodećih svetskih refinera i distributera plemenitih metala, takođe potvrđuje ovaj trend, ističući da su nedavni skokovi cena uticali na ponašanje potrošača u različitim sektorima.

“Rekordne cene zlata stvorile su izazovno okruženje za potrošače, posebno u sektoru nakita”, objašnjava analitičar tržišta u WSG-u. “Vidimo da su mnogi kupci nakita zauzeli stav ‘čekaj i vidi’, nadajući se stabilizaciji ili čak padu cena pre nego što naprave nove kupovine.”

Nakit i tehnološki sektor najteže pogođeni

Sektor nakita, koji tradicionalno čini najveći deo potrošnje zlata, posebno je teško pogođen. Potražnja za zlatnim nakitom opala je za impresivnih 12% na godišnjem nivou, sa izraženijim padom na tržištima u razvoju poput Indije i Kine.

U Indiji, drugom najvećem svetskom tržištu zlata, potrošnja je opala za čak 18% u prvom kvartalu. Ovo je delimično usled rekordno visokih cena izraženih u lokalnoj valuti, ali i zbog specifičnih sezonskih faktora.

Prema analizi stručnjaka iz Heraeus-a, cene zlata izražene u lokalnim valutama na mnogim tržištima u razvoju dostigle su nivoe koji su značajno iznad istorijskih proseka, što dodatno otežava pristupačnost ovog plemenitog metala prosečnim potrošačima.

“Indijski potrošači su izuzetno osetljivi na cene, posebno kada su u pitanju svadbene kupovine, koje čine značajan deo potražnje za zlatom u zemlji”, objašnjava ekonomista specijalizovan za tržišta plemenitih metala. “Mnogi su odložili kupovine, nadajući se povoljnijim cenama kasnije tokom godine.”

Pored nakita, industrijska potrošnja zlata takođe je značajno opala, sa padom od 8% na globalnom nivou. Elektronska industrija, koja koristi zlato za komponente poput čipova i konektora, smanjila je svoje nabavke zbog kombinacije visokih cena i kontinuiranih izazova u lancu snabdevanja.

Investitori preuzimaju vodeću ulogu

Dok tradicionalni oblici potrošnje opadaju, investiciona potražnja za zlatom ostaje robusna. Kupovina zlatnih poluga i kovanica porasla je za 7% u prvom kvartalu, što je delimično nadoknadilo pad u drugim sektorima.

Heraeus u svom izveštaju naglašava da je investiciono zlato, posebno u obliku standardizovanih poluga različitih težina, ostalo privlačno za investitore uprkos visokim cenama. “Vidimo kontinuiranu potražnju za Heraeus zlatnim polugama od strane institucionalnih i individualnih investitora koji traže sigurnost u neizvesnim vremenima,” navodi se u izveštaju.

“Investitori vide vrednost u zlatu kao sigurnom utočištu u periodu globalnih nesigurnosti”, ističu analitičari. “Geopolitičke tenzije, inflatorni pritisci i neizvesnost u vezi sa ekonomskim rastom nastavljaju da podržavaju investicionu potražnju za zlatom.”

Posebno je zanimljivo da su centralne banke nastavile sa svojom kupovinom zlata, iako sporijim tempom nego prethodnih godina. U prvom kvartalu 2025. godine, centralne banke su dodale 164 tone zlata svojim rezervama, što predstavlja pad od 10% u odnosu na isti period prošle godine.

“Smanjenje kupovine od strane centralnih banaka delimično je rezultat visokih cena, ali i činjenice da su mnoge banke već značajno povećale svoje rezerve zlata tokom prethodnih godina”, objašnjavaju stručnjaci.

Pogled na budućnost

Analitičari imaju različita mišljenja o tome kako će se tržište zlata razvijati u narednim mesecima. Neki predviđaju dalji rast cena zbog kontinuiranih geopolitičkih tenzija i ekonomskih neizvesnosti, dok drugi sugerišu da će visoke cene eventualno dovesti do korekcije na tržištu.

Heraeus u svojoj analizi predviđa da bi tržište moglo videti period konsolidacije pre nastavka uzlaznog trenda. “Faktori koji podržavaju cenu zlata i dalje su prisutni, ali kratkoročno možemo očekivati određenu volatilnost dok se tržište prilagođava novim cenovnim nivoima,” navodi se u izveštaju.

“Istorijski gledano, periodi ekstremno visokih cena zlata često su praćeni fazama konsolidacije ili korekcije”, napominju tržišni analitičari. “Međutim, strukturni faktori koji podržavaju cenu zlata i dalje su prisutni, uključujući kupovinu centralnih banaka i potražnju za sigurnim utočištem.”

Za proizvođače zlata, trenutna situacija predstavlja mešovitu sliku. Dok se raduju visokim cenama, neki proizvođači izveštavaju o povećanim operativnim troškovima, delimično zbog inflatornih pritisaka na troškove energije i radne snage.

“Visoke cene zlata su dobrodošle za rudarske kompanije, ali moramo biti svesni da i troškovi proizvodnje rastu”, izjavio je izvršni direktor jedne od vodećih kompanija za eksploataciju zlata. “Izazov je održati margine u okruženju rastućih troškova.”

Za obične kupce i investitore, stručnjaci savetuju oprez i strateški pristup. Oni koji razmatraju kupovinu zlata kao investiciju trebalo bi da razmotre dugoročne ciljeve i sopstvenu toleranciju na rizik, umesto da se fokusiraju isključivo na kratkoročna kretanja cena.

“Zlato je tradicionalno bilo dugoročna investicija i zaštita od inflacije”, zaključuju ekonomisti. “Iako trenutne cene mogu delovati obeshrabrujuće za nove kupce, važno je razmotriti širu ekonomsku sliku i ulogu zlata u diversifikovanom portfoliju.”