Državni ‘Stockpiling’ i zlatna groznica: Goldman Sachs upozorava na novu eru volatilnosti
- Goldman Sachs identifikuje shift ka “insurance-type” demand širom tržišta sirovina, ne samo kod zlata.
- Uprkos prognozama o globalnom višku, cene bakra su skočile zbog američkog formiranja strateških rezervi.
- Spot cena zlata dostigla je rekordnih $5.500 po unci, pre nego što je usledila korekcija od preko 10% u jednom danu.
Geopolitička premija na tržištu sirovina
Istorijski rast cene zlata u 2026. godini nije izolovan fenomen vezan isključivo za plemenite metale. Prema najnovijoj analizi Goldman Sachs-a, objavljenoj 11. februara, radi se o širem strukturnom pomaku u načinu na koji vlade i investitori tretiraju komoditete. Centralne banke su godinama koristile zlato kao hedge protiv geopolitičkih rizika, ali sada se slične strategije osiguranja (insurance-style strategies) pojavljuju i na drugim tržištima sirovina.
Ova promena paradigme direktna je posledica niza supply shocks koje je svet iskusio nakon 2020. godine. Od poremećaja u lancima snabdevanja do energetskih i prehrambenih kriza 2022, kreatori politika su fokus preusmerili sa čiste ekonomske efikasnosti na sigurnost pristupa kritičnim materijalima.
Fragmentacija tržišta i rastuća volatilnost
Mere koje vlade preduzimaju – uključujući tarife, kontrolu izvoza i masovno gomilanje zaliha (stockpiling) – menjaju arhitekturu globalnog tržišta. Analitičiari Goldman Sachs-a upozoravaju da se tržišta sirovina privremeno transformišu iz jedinstvenog globalnog balansa u regionally segmented systems. Ovakva fragmentacija povećava osetljivost cena na šokove i podiže nivo volatilnosti.
Paradoks bakra: Višak zaliha ne obara cenu
Najilustrativniji primer ove dinamike je tržište bakra. Iako su prognoze za 2025. godinu ukazivale na globalni višak ponude (oversupply), cene su zabeležile rast. Razlog leži u američkom programu formiranja zaliha, koji je izvukao značajne količine materijala iz međunarodnih tokova. To je ostavilo tržišta van SAD, gde se uglavnom formiraju globalne referentne cene, u situaciji zatezanja ponude.
Privatni sektor sledi državu
Ova dinamika nije ograničena samo na javni sektor. Povratne informacije klijenata sugerišu da se potražnja vođena potrebom za osiguranjem proširila i na privatne investitore. U nesigurnom okruženju globalne politike, hard assets poput industrijskih metala postaju preferirani izbor za diverzifikaciju portfolija, što dodatno amplifikuje kretanja cena.
Zlato ostaje strukturni izuzetak
Iako se trendovi preklapaju, Goldman Sachs ističe da zlato ostaje strukturno drugačije od ostalih sirovina. Za većinu komoditeta, ponuda može da se prilagodi rastu cena povećanjem proizvodnje, što eventualno hladi tržište. Međutim, politike usmerene na sigurnost mogu dovesti do prekomerne proizvodnje koja tera manje proizvođače van tržišta, koncentrišući ponudu i povećavajući rizik od budućih poremećaja.
Kod zlata, situacija je drugačija. Skoro sav ikada iskopani zlato i dalje postoji iznad zemlje, a godišnja ponuda je relativno stabilna i spora za reakciju na cenovne promene. To znači da potražnja vođena rizikom može gurati cene zlata više i duže nego kod drugih materijala. Trenutno, spot cena zlata kotira se oko $5.500 po troj unci, što je rast od oko 16% od početka godine, uprkos nedavnom naglom padu od preko 10% nakon što je 29. januara probijen istorijski maksimum.
Nova realnost: Sigurnost skupa od efikasnosti
Tržište ulazi u eru gde je premija za sigurnost snabdevanja postala dominantan faktor cenotvornosti. Dok vlade grade bedeme od sirovina, a investitori traže utočište u tangible assets-u, očekivanja su da će volatilnost ostati povišena. Ono što je nekada bio signal za povećanje proizvodnje, danas postaje signal za dodatno gomilanje zaliha, stvarajući začarani krug koji destabilizuje tradicionalne modele ponude i potražnje.
