FED je postao najveći prodavac zlata na svetu – ali ne direktno
Ključne tačke:
- FED ne drži zlato – ali njegova politika ga pokreće – smanjenje kamata, monetizacija duga i pritisak na nezavisnost podstiču rast.
- Cena zlata dostigla istorijski vrhunac od 3.780 dolara – direktno posledica FED-ovih odluka.
- Zlato postaje alat za preživljavanje – kad FED smanji kamate, ulagači se okreću zlatu kao jedinom sigurnom izlazu.
- Glavni pokretači su dugoročni – američki dugu, politički pritisak i geopolitička napetost.
- FED je postao najveći „prodavac“ zlata – ne zbog toga što ga prodaje, već zbog toga što ga ulagači gledaju kao jedini siguran izlaz.
U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po troskoj unci. Ovaj proboj nije slučajan. On je rezultat dubokih promena u osnovnim pokretačima tržišta – a glavni mehanizam koji ih pokreće je Federalna rezerva SAD-a.
Iako FED ne drži zlato, njegova politika – smanjenje kamata, monetizacija duga, pritisak na nezavisnost – postala je najmoćniji pokretač rasta. U tom smislu, FED je postao najveći „prodavac“ zlata na svetu – ne zbog toga što ga prodaje, već zbog toga što ga ulagači gledaju kao jedini siguran izlaz.
Kako FED „prodaje“ zlato?
FED ne kupuje ni prodaje zlato. Međutim, njegove odluke imaju direktni uticaj na vrednost metala:
- Smanjenje kamata – niže stope smanjuju trošak držanja ne-donosnih aktiva, što čini zlato privlačnijim,
- Monetizacija duga – kada FED štampa novac da bi platila deficite, povećava se rizik od inflacije – što podstiče potražnju za zlatom kao zaštitom,
- Pritisak na nezavisnost – kad predsednik Tramp napada FED-a, ulagači gube poverenje u instituciju – i okreću se zlatu kao neutralnom aktivu.
Kao što kaže jedan analitičar: „FED ne drži zlato – ali svaki put kad smanji kamatu, ono poraste. To ga čini najvećim prodavcem.“
Zašto je ovo važno?
Glavni razlog leži u tome što zlato više nije samo hedž – već alat za preživljavanje u sistemskoj krizi. Kada FED smanji kamate, ulagači shvate da će im se devalvirati štednja. Kada monetizuje dug, shvate da će im se devalvirati novac. Kada bude pod pritiskom, shvate da je sistem nestabilan.
U takvim okolnostima, zlato postaje jedino sredstvo koje:
- Nema kontratni rizik – ne zavisi od obećanja vlade,
- Nije podložno političkim odlukama – niko ne može da ga zamrzne ili konfiskuje,
- Ima unutrašnju vrednost – njegova vrednost traje kroz vekove.
Kao što je rekao Goldman Sachs: „Ako samo 1% privatnih ulagača prebaci svoje američke obveznice u zlato, cena može dostići 5.000 dolara.“
Šta dalje?
Analitičari smatraju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:
- Američki dugu premašio je 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
- Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
- Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.
Kao što kaže jedan investitor: „Ne kupujem zlato jer je skupo – kupujem ga jer je jedino što ostaje kada sve ostalo nestane.“
Zaključak: FED je najveći prodavac – bez da drži ni jednu uncu
U vremenu kada se poverenje u tradicionalne institucije raspada, zlato ponovo uzima mesto centra.
FED ne prodaje zlato – ali njegova politika ga čini najtraženijim aktivom na svetu. Jer dok ostali sistemi propadaju, zlato ostaje – bez obzira na to ko je na vlasti.
Kada sistem gubi poverenje, zlato postaje jedini aktivan koji još uvek funkcioniše.
