Zlato dostiže rekordnu visinu: Centralne banke i globalna neizvesnost pokreću novu eru

Ključne tačke:

Zlato dostiglo istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci – rast od 40% ove godine, podstaknut centralnim bankama i geopolitičkom napetosti.
Deutsche Bank predviđa 4.000 dolara do kraja 2025. – potencijalna godišnja povratnica od više od 50%.
95% centralnih banaka očekuje povećanje rezervi – 43% planira da poveća svoje zalihe, dok nijedna ne očekuje smanjenje.
Geopolitički rizik je glavni pokretač – 85% banaka navodi da je zlato ključno za zaštitu od kriza.
Zlato postaje strategijski aktivan – više nije samo hedž, već osnova novog finansijskog poretka.

U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po troskoj unci, potvrđujući da je metal više nego ikada postao „zlatni standard“ modernog finansijskog sistema. Ovaj rast, koji je već iznosio 40% ove godine, nije slučajan. On je rezultat kombinacije faktora: masovne akumulacije centralnih banaka, slabljenja američkog dolara, trgovinskih sukoba i očekivanja smanjenja kamatnih stopa.

Prema najnovijem izveštaju Deutsche Banka, cene zlata mogu preći 4.000 dolara do kraja 2025. godine – što bi predstavljalo potencijalnu godišnju povratnicu od više od 50%.

Šta pokreće ovaj rast?

Ključni pokretači su:

Centralne banke – kupuju zlato kao sigurno utočište u vremenu geopolitičke nestabilnosti,
Slabljenje dolara – niže stope i politički pritisak na FED povećavaju atraktivnost zlata,
Tarifne politike Trampa – dodatno podstiču neizvesnost i potražnju za neutralnim aktivom,
Geopolitička napetost – sukobi u Evropi i Bliskom istoku, uz trenje između SAD-a i Kine, povećavaju potražnju za sigurnim aktivom.

Kao što kaže jedan analitičar: „Ovaj rast nije paraboličan – već strukturalan. Zlato više nije samo hedž. Postaje osnova novog finansijskog poretka.“

Centralne banke vode frontu

Svetski savet za zlato (WGC) objavio je rezultate svoje ankete među centralnim bankama, koja pokazuje jasan trend:

95% centralnih banaka očekuje povećanje globalnih zlatnih rezervi tokom 2025. godine,
43% očekuje da će njihove institucije povećati sopstvene zlatne zalihe,
Nijedna banka nije predvidela smanjenje rezervi – čak i kada su cene dosegle nove rekorde.

Glavni razlozi za ovu akumulaciju su:

Geopolitički rizik – 85% odgovornih lica navodi da je performansa zlata tokom kriza ključan faktor,
Zaštita od neizvesnosti – 71% navodi da zlato štiti od geopolitičkih šokova,
Diversifikacija od dolara – 75% očekuje da će udela dolara u rezervama opasti, a zlata i drugih valuta (evro, juan) porasti.

Zašto zlato postaje ključni aktivan?

Zlato više nije samo „barbarski relikt“. Postalo je strategijski aktivan koji ima više uloga:

Kao komoditet – koristi se u elektronici, satovima i satelitskim sistemima,
Kao monetarni aktivan – služi kao utočište u vremenu inflacije i političke nestabilnosti,
Kao instrument za de-dolarizaciju – zemlje koje žele da smanje zavisnost od dolara sve više ulažu u zlato.

U tom kontekstu, zlato više ne funkcioniše kao pasivni aktivan – već kao glavni igrač u preuređenju globalnog finansijskog poretka.

Šta dalje?

Analitičari smatraju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

Američki dugu premašio je 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.

Kao što kaže Goldman Sachs: „Ako samo 1% privatnih ulagača prebaci svoje američke obveznice u zlato, cena može dostići 5.000 dolara.“