Hong Kong cilja 2.000 tona zlata: Kako azijatski centar gradi novi zlatni poredak
Ključne tačke:
- Hong Kong cilja akumulaciju do 2.000 tona zlata – kako bi postao vodeći trgovinski čvor za sirovine u Aziji.
- Kombinuje slobodnu carinsku zonu sa međunarodnim standardima – idealna lokacija za povezivanje globalnog tržišta i Kine.
- LME-sertifikovana skladišta uključila su HK u globalnu mrežu – označavaju početak njegove transformacije u pravi komoditetni centar.
- Ovaj pomak je deo šire kineske strategije de-dolarizacije – zlato se koristi kao alat za finansijsku suverenost i zaštitu od sankcija.
- Jači juan i rast cene zlata podstiču akumulaciju – a premije u Kini pružaju dodatni profit trgovcima u Hong Kongu.
U septembru 2025. godine, Hong Kong pokreće jednu od najambicioznijih finansijskih transformacija u poslednjih decenija: cilj da akumulira do 2.000 tona zlata u svojim skladištima. Ova inicijativa, koju podržava SAR vlada i Peking, nije ograničena na centralne banke – već obuhvata privatne skladište, trgovinu i digitalizaciju metala.
Cilj je jasan: učiniti Hong Kong vodećim trgovinskim čvorom za sirovine u Aziji, mostom između globalnog tržišta i kontinentalne Kine.
Zašto baš Hong Kong?
Iako je London tradicionalno bio epicentar trgovine zlatom, a Njujork glavni futures centar, geopolitika menja geografiju moći. Hong Kong poseduje ključne prednosti koje mu omogućavaju da preuzme ulogu lidera:
- Slobodna carinska zona – olakšava uvoz i izvoz bez složenih procedura,
- Međunarodno priznat pravni sistem – obezbeđuje pouzdanost za strane investitore,
- Geografska blizina Kini – direktni pristup najvećem potrošaču zlata na svetu,
- Fleksibilnost u poređenju sa matičnom Kinom – manje stroge kontrole nad kapitalom i robom.
Kao što kaže Samson Li, analitičar iz Hong Konga kod Commodity Discovery Fund: „Ovo je mali, ali značajan korak Kine da se poravnaju sa međunarodnim standardima.“
Od skladišta do tržišnog centra
Ovaj cilj od 2.000 tona nije samo brojka – to je signal o preuređenju globalnog tržišta. Ključni elementi strategije su:
- LME-sertifikovana skladišta – otvaranje prvog takvog skladišta u julu 2025. godine zvanično je uključilo Hong Kong u globalnu mrežu isporuke metala,
- Digitalizacija trgovine – razvoj platformi za tokenizovano zlato i integracija sa DeFi-om,
- Razvoj ekosistema – usluge certifikacije, osiguranja, finansiranja i logistike,
- Povezivanje sa matičnom Kinom – olakšavanje protoka robe ka Šanghaju, Šenjanu i drugim industrijskim centrima.
Postepeno, Hong Kong se ne pretvara samo u skladište – već u puneći tržišni centar, sličan Londonu ili Švajcarskoj.
Kina koristi zlato kao geoekonomski alat
Plan nije samo lokalni – on je deo šire strategije Kine za jačanje finansijske suverenosti:
- De-dolarizacija – smanjenje zavisnosti od američkih obveznica i dolara u trgovini,
- Kontrola lanca isporuke – držanje fizičkog zlata na teritoriji koju kontroliraju,
- Alternativa zapadnim sistemima – stvaranje paralelnog finansijskog sistema koji funkcioniše van SWIFT-a i FED-a.
Podsetimo se: 2022. godine, ruske rezerve bile su zamrznute. Od tada, sve veće zemlje shvataju da držanje stranih valuta nosi politički rizik. Zlato, naprotiv, nema kontratni rizik – niko ga ne može oduzeti.
Tržišni uslovi u korist akumulacije
Trenutni makroekonomski okvir dodatno podstiče ovaj trend:
- Jači juan protiv dolara – čini uvoz zlata jeftinijim,
- Rast cene zlata – rekordne visine privlače investitore i trgovce,
- Opadanje trgovinskih napetosti – olakšava međunarodnu saradnju i logistiku.
Ipak, kupci u Kini često plaćaju premiju u odnosu na svetsku cenu zbog stroge kontrole nad uvozom – što pruža dodatni profit trgovcima u Hong Kongu.
Ko će imati pristup ovom zlatu?
Glavni igrači koji koriste ovu infrastrukturu su:
- Državne kompanije i fondovi – koje akumuliraju zlato u ime Kine,
- Privatni ulagači iz dijaspore – koji vraćaju kapital u Aziju,
- Mehanizmi za hedžing i likvidnost – berze i fintech platforme koje koriste zlato kao osnovu za nove instrumente.
Kao što je slučaj sa Zijin Gold-ovim IPO-om u Hong Kongu, ova transformacija privlači kapital iz celog sveta – jer nude kombinaciju sigurnosti, likvidnosti i dostupa do azijskog tržišta.
Zaključak: Zlato više nije samo metal – to je geopolitička pozicija
Hong Kong-ov cilj od 2.000 tona zlata nije san. To je strategija.
Ne radi se o tome koliko zlata ima – već o tome gde se nalazi. Držanje velikih količina zlata na teritoriji koja je pod jurisdikcijom Kine daje ogromnu prednost u budućim finansijskim pregovorima.
Kao što je London bio centar britanskog imperijuma, tako danas Hong Kong postaje čvor kineskog finansijskog uticaja.
U vremenu kada se svet deli na blokove, zlato postaje most – ali most koji vodi ka novom poredku.
