Zlato do 4.000 dolara do 2026: Zašto ovaj rast nije samo još jedna berzanska ekspanzija?
Ključne tačke:
- Bank of America predviđa da će zlato dostići 4.000 dolara do 2026. – uz naglasak da je ova rasta strukturna, a ne spekulativna.
- Udeo zlatnog sektora na globalnoj berzi je 0,39% – daleko ispod vrhunca iz 2011. godine, što ukazuje na prostor za rast.
- ETF fondovi za rude zlata porasli su preko 95% – znak da investitori veruju u dugoročnu održivost sektora.
- Glavni pokretači su de-dolarizacija, pad kamata i gubitak poverenja u FED – ne kratkoročne vesti, već sistemski rizici.
- Cena od 4.000 dolara je realna – ako se nastavi trenutni trend, a dodatno opterećenje duga prisili FED na monetizaciju.
U septembru 2025. godine, cena zlata nastavlja svoj postepeni, ali odlučni uspon – probijajući 3.600 dolara po troskoj unci. U tom kontekstu, Bank of America Global Research iznosi jasno predviđanje: prosečna kvartalna cena zlata može dostići 4.000 dolara do drugog kvartala 2026.
Međutim, BofA upozorava: ovo nije klasika burzovne ekspanzije poput one iz 2011. godine. Ovaj rast je „manje dramatičan“, ali dublji i strukturiraniji – rezultat promene u osnovnim pokretačima, a ne kratkoročne tržišne emocije.
Rast bez euforije: Tržište još uvek ne veruje u zlato
Jedan od najzanimljivijih indikatora koji podržava ovu tezu je udela rudnika zlata na globalnoj berzi.
- Sektorska težina zlatnih kompanija na globalnom tržištu kapitalizacije iznosi tek 0,39%,
- Ovaj nivo je jednak vrhuncu iz 2020. godine,
- Ali daleko ispod rekordnih 0,71% iz 2011. godine.
To znači da, uprkos rastu cene metala, tržište još uvek ne vidi zlatni sektor kao glavnog igrača. Drugim rečima: rast cene zlata se dešava bez masovne euforije – što ga čini stabilnijim i dugotrajnijim.
Mineri vode rast – i to brzo
Iako je sektor podcenjen u ukupnoj strukturi tržišta, pojedinačne kompanije beleže neverovatne performanse:
- Themes Gold Miners ETF (AUMI) porastao je za 105,71% od početka godine,
- VanEck Gold Miners ETF (GDX) skočio je za 95,3%,
- Ovi fondovi znatno nadmašuju performansu širokih indeksa – kao što je QQQ (15,7%).
Ovaj rast ukazuje da investitori ne ulažu samo u sam metal – već u kompanije koje ga proizvode. A to je jasan znak da se očekuje **trajni trend**, a ne privremeni skok.
Šta pokreće ovaj novi ciklus?
Prema BofA-ovoj analizi, pokretači su strukturni, a ne spekulativni:
- Inflacija ostaje visoka – tradicionalne štednje gube kupovnu moć,
- Kamate padaju
- Gubitak poverenja u monetarnu politiku SAD-a – direktan pritisak predsednika Trampa na FED podstiče strah od „finansijske represije“,
- De-dolarizacija ubrzava – centralne banke širom sveta akumuliraju zlato kako bi smanjile zavisnost od američkih obveznica,
- Povećana potražnja za fizičkim zlatom – posebno u Aziji, gde domaćinstva koriste zlato kao alternativu dolarskim štednjama.
Kao što kaže Otavio Costa, strateg iz Crescat Capital-a: „Ovo nije mehur. Ovo je reakcija na sistemsku nestabilnost.“
Zašto je ovo drugačije od 2011. godine?
Godina 2011. bila je vrhunac krize posle 2008. Zlato je dostiglo 1.900 dolara, ali je nakon toga stagniralo više od deset godina.
Danas je situacija drugačija:
- Nema prekomerne procene rudnika – P/E i EV/EBITDA multiplikatori su umerni,
- Centralne banke masovno kupuju – 244 tone u prvom kvartalu 2025., najviše od kraja 1960-ih,
- Fizičko zlato ima prednost – nakon zamrzavanja ruskih rezervi, države i građani traže aktive bez kontratnog rizika,
- Tržište je deficitarno – ponuda raste sporije od potražnje, što ograničava mogućnost dugoročnog pada.
Kriza iz 2008. bila je finansijska. Danas je kombinacija finansijske, geopolitičke i monetarne krize – i zlato je prirodni odgovor.
Da li je 4.000 dolara realan cilj?
BofA ne proglašava kraj duga – već nagoveštava njegov uticaj. Ako američki dugu nastavi da raste (premašio je 37 biliona dolara), a kamatni troškovi postanu nepodnošljivi, FED može biti primoran da monetizuje deficite.
U takvom scenariju, zlato ne raste zbog berzanske igre – već jer postaje jedino pouzdano sredstvo za očuvanje vrednosti.
Kao što ističe Goldman Sachs, ako samo 1% privatnih ulagača prebaci svoje američke obveznice u zlato, cena može dostići 5.000 dolara. Cilj od 4.000 dolara deluje umeren u tom kontekstu.
Zaključak: Zlato više nije opcija – već nužnost
Ne radi se o tome da li je zlato „skupo“. Radi se o tome što sve ostalo postaje rizičnije.
Obveznice mogu biti inflacionirane. Valute mogu biti devalvirane. Digitalni aktivni mogu biti blokirani. Ali fizičko zlato? Ono ostaje – bez obzira na to ko je na vlasti.
Bank of America ne vidi u zlatu samo sirovinu. Vidi u njemu ključni element nove finansijske arhitekture.
Kada sistem gubi poverenje, zlato ga vraća.
