Italijanski parlament traži odgovore: Ko propušta ilegalno brazilsko zlato u Evropu?
- Osam italijanskih poslanika podnelo je parlamentarno pitanje vladi Đorđe Meloni u vezi sa uvozom zlata iz Brazila koje pokazuje znake ilegalnog porekla.
- Tri italijanske rafinerije – Italpreziosi, Safimet i Chimet – identifikovane su u brazilskim istragama kao kupci zlata izvučenog sa ilegalnih nalazišta u Amazoniji.
- Brazilsko tužilaštvo u decembru 2025. otvorilo je istragu i u martu 2026. uputilo zahtev za pojašnjenje italijanskoj, švajcarskoj, belgijskoj i britanskoj ambasadi.
- Slično parlamentarno pitanje iz 2022. godine ostalo je bez odgovora četiri godine.
Zlato iz Amazonije stiže u Italiju – i niko ne odgovara
Italija je pod pritiskom da objasni kako ilegalno izvađeno zlato iz brazilske Amazonije ulazi u njene rafinerije. Osam poslanika iz koalicije Alleanza Verdi e Sinistra (Savez Zelenih i Levice) podnelo je 31. marta 2026. parlamentarno pitanje upućeno ministrima unutrašnjih poslova, ekonomije i finansija, životne sredine i energetske bezbednosti, kao i spoljnih poslova u vladi Đorđe Meloni. Pokretač pitanja je poslanik Anđelo Boneli, a povod su istraživanja brazilske novinarske organizacije Repórter Brasil koja su razotkrila poslovne veze između italijanskih rafinerija i izvoznika koji se nalaze pod istragom zbog trgovine zlatom poreklom sa ilegalnih rudnika.
Poslanici žele da znaju da li su postojeći mehanizmi za praćenje porekla robe i verifikaciju uvoza dovoljni da se spreče uvoz zlata povezanog sa ekološkim kriminalom, falsifikovanjem dokumenata i kršenjem prava autohtonih naroda. Pitanje se odnosi i na to koje diplomatske inicijative vlada namerava da preduzme kako Italija ne bi postala odredište za metal ilegalno iskopan u Amazoniji.
Mreža istraga i tri rafinerije u fokusu
Italpreziosi: Lažne fakture i mrtvi potpisnici
U junu 2025. otkriveno je da je rafinerija Italpreziosi kupila zlato od uvoznika koji se nalazi pod istragom zbog učešća u kriminalnoj shemi u Itaitubi, u jugozapadnoj brazilskoj državi Pará. Prema nalazima policije, brazilske kompanije su izdavale lažne fakture – uključujući fakture potpisane u ime preminulih lica – kako bi prikrile pravo poreklo metala. Deo zlata, kako tvrde istražitelji, potiče sa ilegalnih rudnika na teritoriji autohtonog naroda Munduruku. Italpreziosi je tada saopštio da nije pronašao nikakve indicije o nezakonitosti u kupljenom zlatu.
Safimet: Pet kilograma zlata skrivenih u 15 tona uglja
Godinu dana ranije, u maju 2024, brazilska carinska služba na luci Santos zaustavila je pošiljku namenjenu rafineriji Safimet. U 15 tona aktivnog uglja pronađeno je pet kilograma zlatnog praha – metal koji nije bio prijavljen u carinskim dokumentima, ali čija je vrednost procenjena na 1,9 miliona brazilskih reala, gotovo tri puta više od vrednosti deklarisanog uglja. Safimet je potvrdio da je obavio jednu kupovinu od te brazilske kompanije i da je raskinuo ugovor nakon što je roba zaplenjenja.
Chimet: Apple, Google, Microsoft i ilegalno zlato iz Kayapó teritorije
Tri godine pre toga, u istrazi poznatoj kao Operacija Terra Desolata, brazilska Federalna policija identifikovala je rafineriju Chimet iz Areca u Toskani kao kupca zlata ilegalno izvađenog sa teritorije autohtonog naroda Kayapó u južnoj državi Pará. Istraživanje Repórter Brasil pokazalo je da se Chimet nalazio u lancu snabdevanja kompanija kao što su Apple, Google i Microsoft. Chimet je tada izjavio da sve kupovine prati dokumentacija koja potvrđuje zakonito poreklo metala, ali je istovremeno priznao ‘rizik da negativni uticaji mogu biti povezani sa trgovinom i izvozom minerala iz visokorizičnih oblasti’.
Brazilsko tužilaštvo kreće u akciju – Italija ćuti
U decembru 2025. Federalno javno tužilaštvo države Amazonas otvorilo je istragu o postupanju brazilskih državnih organa, Nacionalne agencije za rudarstvo i drugih tela u suzbijanju ilegalnog izvoza zlata. Italijanske rafinerije nisu direktne mete te istrage, ali akumulacija optužbi naterala je tužioce da potraže odgovore i od zemalja uvoznica.
U martu 2026. tužilaštvo je uputilo zvanični zahtev za pojašnjenje ambasadama Italije, Švajcarske, Belgije i Ujedinjenog Kraljevstva u Braziliji. Parlamentarno pitanje poslanika Bonelija između ostalog pita i da li je italijanska vlada uopšte svesna tog zahteva.
Tužba u Arecu arhivirana – i poslanik nije znao
Poslanik Boneli je u februaru 2022. podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu u Arecu, gradu gde je sedište rafinerije Chimet, tražeći pokretanje istrage o tome da li optužbe brazilske policije imaju osnova i po italijanskom pravu. Tužilaštvo je, međutim, predmet arhiviralo u maju 2022. uz obrazloženje da se radi o ‘činjenicama koje ne čine krivično delo’. Boneli nije bio obavešten o toj odluci – saznao je tek kada ga je kontaktirao Repórter Brasil. Njegova reakcija bila je direktna: ‘Ako odgovorni ne budu identifikovani, ciklus se nastavlja.’
Četiri godine čekanja – i nova nada koja može nestati
Postoji ozbiljan razlog za skepsu u pogledu ishoda novog parlamentarnog pitanja. Ministri imaju zakonski rok od 20 dana za odgovor, ali taj rok u praksi često ostaje mrtvo slovo na papiru. Upravo to se desilo sa prethodnim pitanjem iz februara 2022. koje su podneli poslanici Devis Dori i Kristijan Romanijelo, tada takođe upućenim istim ministarstvima u vezi sa Operacijom Terra Desolata i rafinerijom Chimet. Četiri godine kasnije, to pitanje još uvek nema odgovor.
Poslanik Dori, koji je potpisao i novo pitanje, kaže da nikada nije dobio nikakav odgovor. Romanijelo dodaje da smena vlade – od Dragija do Melanijeve – nije bila prepreka da se odgovori, ali se to ipak nije desilo. Boneli, sa svoje strane, smatra da je ključni problem u sistemu praćenja porekla robe: kada zlato uđe u Italiju praćeno formalnom brazilskom dokumentacijom, osporiti njegovo poreklo postaje gotovo nemoguće. Po njegovom mišljenju, Evropa i dalje ne uvodi dovoljno stroge kontrole nad sirovinama koje dolaze iz područja zahvaćenih eksploatacijom i krčenjem šuma – i upravo ta praznina omogućava da ilegalni metal nesmetano menja ruke, prelazi okeane i završava u lancima snabdevanja globalnih tehnoloških giganata.
