Zlato na raskrsnici: Sjaj koji varira ili pouzdano utočište?
- Cena zlata porasla je sa oko 2.000 dolara po unci početkom 2024. na više od 5.000 dolara početkom 2026. godine.
- Izbijanje rata u Iranu preokrenulo je trend — cena je pala oko 10% u odnosu na predratni nivo, ali i dalje ostaje više nego dvostruko viša nego pre dve godine.
- Volatilnost zlata u funtama od 2000. godine iznosi oko 15% — jednako kao i volatilnost akcija, što demantuje mit o zlatnom ‘sigurnom utočištu’.
- Obveznice i drugi instrumenti fiksnog prihoda nude niži rizik i redovne prihode kao alternativu zlatu u defanzivnom portfoliju.
Metalni mit star pet milenijuma
U istočnoj Bugarskoj, u nekropoli Varna koja datira iz petog milenijuma pre nove ere, arheolozi su sedamdesetih godina prošlog veka otkrili ono što mnogi smatraju najstarijim zlatnim nakitom i blagom ikada pronađenim. Hiljadama godina posle toga, ratovi su vođeni, imperije su nicale i padale — sve u potrazi za istim metalom. Paradoks koji prati zlato kroz celu istoriju jeste taj da ono, zapravo, nema mnogo praktične upotrebe: sjajno je, hemijski inertno i relativno retko. Upravo ta inertnost učinila ga je idealnim čuvarom vrednosti, a retkost i kovnost — pogodnim za nakit i kovanje novca.
Danas, u eri digitalnih platnih sistema i složenih finansijskih instrumenata, zlato zadržava isti simbolički i ekonomski status. Ali da li je taj status i dalje zaslužen?
Uspon, pad i ponovo uspon
Decenije bika i decenije stagnacije
Istorija cene zlata nije linearna priča o rastu. Sedamdesetih godina prošlog veka, zlato je doživelo dugotrajni rast jer su investitori tražili zaštitu od stagflacije. Međutim, kako je inflacija jenjavala i dolar jačao tokom osamdesetih, cena zlata se strmoglavila. Zlato je ostalo ispod nominalnih vrednosti iz 1981. sve do 2007. godine — period od gotovo tri decenije bez realnog napretka.
Novi zlatni talas: 2024–2026.
Poslednje dve godine donele su dramatičan preokret. Sa nešto više od 2.000 dolara po unci na početku 2024, zlato je dostiglo istorijski vrh od preko 5.000 dolara po unci početkom 2026. godine. Iza ovog rasta stoje dva ključna faktora: inflatorni pritisci i erozija poverenja u američki dolar, uzrokovana nepredvidivom spoljnom politikom SAD. Centralne banke i privatni investitori okrenuli su se tradicionalnim čuvarima vrednosti, a zlato je bilo na vrhu liste.
Dodatni podsticaj stigao je od pada kamatnih stopa. Niže kamatne stope smanjuju oportunitetni trošak držanja imovine koja ne generiše prihod — što direktno pogoduje zlatu.
Rat u Iranu menja jednačinu
Mart 2026. doneo je naglu promenu. Izbijanje rata u Iranu preokrenulo je geopolitičku sliku i zajedno s njom — cenu zlata. Inflatorni pritisci su porasli, kamatne stope su se okrenule naviše, a rast cena nafte i gasa, uz turbulencije na tržištu akcija i obveznica, naterao je investitore da se vrate dolaru kao sigurnom utočištu. Budući da su poverenje u dolar i nivo kamatnih stopa ključni faktori koji određuju cenu zlata, pad je bio gotovo neizbežan.
Ipak, perspektiva je važna: cena zlata trenutno se kreće oko 4.700 dolara po unci, što je oko 10% ispod predratnog nivoa, ali i dalje više nego dvostruko više nego što je bila pre samo dve godine.
Koliko je zlato zaista ‘sigurno’?
Jedan od najrasprostranjenijih mitova u svetu investiranja jeste da je zlato niskorizična imovina. Podaci govore drugačije. Hamish Gibberd, portfolio menadžer za multi-asset strategije, ističe: ‘Uprkos svojoj reputaciji, zlato nije niskorizično. Od 2000. godine, njegova volatilnost izmerena u britanskim funtama iznosi oko 15% — što je jednako volatilnosti akcija. To je značajan nivo neizvesnosti za imovinu koja se često opisuje kao defanzivna.’
Ovo poređenje je ključno za razumevanje prirode zlata kao investicije. Volatilnost od 15% nije odlika konzervativnog instrumenta — ona je odlika tržišta akcija. Investitori koji zlato kupuju u uverenju da time smanjuju rizik portfolija mogu se naći u zabludi.
Zašto je vrednovanje zlata posebno složeno
Još jedan izazov koji prati ulaganje u zlato jeste odsustvo jasne osnove za procenu unutrašnje vrednosti. Akcije se mogu vrednovati na osnovu zarade, dividendi i novčanih tokova. Obveznice imaju definisan prinos i rok dospeća. Zlato ne generiše prihod, ne isplaćuje dividende i nema bilans stanja. Njegova cena je gotovo isključivo određena sentimentom, geopolitičkim okolnostima i makroekonomskim faktorima — što ga čini posebno osetljivim na nagle promene raspoloženja na tržištu.
Gde zlato stoji u modernom portfoliju
Za investitore koji traže defanzivnu diversifikaciju, instrumenti fiksnog prihoda — pre svega obveznice — nude strukturno povoljniji profil rizika. Niža volatilnost i mogućnost redovnih prihoda čine ih prikladnijim izborom za konzervativni deo portfolija. Gibberd savetuje investitorima da se fokusiraju na konzistentnost kao ključ dugoročnog ulaganja, umesto da previše poverenja polažu u klase imovine koje su vođene sentimentom, kakvo je zlato.
Ovo ne znači da zlato nema mesto u investicionom svetu. Za one koji razumeju njegovu prirodu — cikličnu, volatilnu i sentiment-zavisnu — ono može biti element taktičke alokacije. Ali pozicionirati ga kao stub defanzivne strategije, na osnovu istorijskog ugleda, a ne stvarnih karakteristika rizika, predstavlja grešku koju podaci jasno demantuju.
Sjaj koji ne garantuje vrednost
Zlato ostaje jedan od najfascinantnijih finansijskih instrumenata u istoriji čovečanstva. Njegova sposobnost da kroz milenijume zadrži simboličku i ekonomsku vrednost nema premca. Ipak, investitor koji donosi odluke na osnovu prošlih performansi i reputacije, a ne na osnovu analize rizika i vrednovanja, izlaže se opasnosti koju istorija cene zlata ilustruje savršeno jasno.
Dva sjajne godine ne pišu hiljadugodišnju priču. Geopolitički događaji mogu u roku od nekoliko nedelja preokrenuti trendove koji su trajali godinama. Budućnost cene zlata — kao i uvek — ostaje neizvesna, a ta neizvesnost sama po sebi govori više od svakog grafikona rasta.
