Izveštaj sa tržišta plemenitih metala – Drugi kvartal 2025

Tržište plemenitih metala: Drugi kvartal 2025.

Trgovanje i investiranje u plemenite metale u drugom kvartalu 2025. godine u medijima je okarakterisano kao niz cenovnih skokova. Zlato je dostiglo istorijski maksimum pet puta samo u aprilu, dok je – kako se konflikt između Izraela i Irana pogoršavao – srebro 17. i 18. juna provelo nekoliko uzbudljivih dana iznad cene od $37, što nije viđeno od sredine 2011.

U međuvremenu, platina je probila granicu od $1,000 20. maja, $1,100 5. juna, $1,200 9. juna, $1,300 24. juna, i kratko prešla $1,400 26. juna (ujutro), pre nego što je kvartal završila na $1,350 – ceni koja nije zabeležena od 18. septembra 2014. godine. Problemi sa snabdevanjem su među glavnim uzrocima ovog rasta od 35.8% u kvartalu i 48.2% od početka godine.

Na kraju, iako zaostaje za platinom, rast paladijuma od 24.6% od početka godine (od $910 2. januara ujutru do $1,134 30. juna popodne) teško da se može opisati kao “mlak”.

Cene metala nisu jedine koje su skočile. Prema pisanju Financial Times-a, zalagaonice u Velikoj Britaniji beleže talas novih klijenata, s jednom koja je prijavila 30% rast korisnika u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se oko 90% pozajmica oslanja na zlato, luksuzne satove i nakit kao obezbeđenje.

Zlatni april

Bela kuća je 2–3. aprila zvanično izuzela zlato iz paketa uvoznih tarifa predsednika Trampa, čime je ukinuta cena zlata u Njujorku koja je tokom marta bila viša od one u Londonu. Tada su američki trgovci žurili da obezbede metal na svojoj strani Atlantika kako bi pokrili stvarne i očekivane pozicije.

Međutim, iako je zlato bilo izuzeto, očekivani negativni efekti tarifa na američku ekonomiju, sukobi između predsednika i Fed-a, kao i neizvesnost u vezi trgovinskih pregovora SAD i Kine, pogurali su cenu zlata do bezpresedansnih nivoa.

Konkretno – devet rekorda iz aprila:

Ne radi se samo o tarifama

Tarife su bile ključni pokretač u ranom delu kvartala, ali nisu bile jedini faktor. Neizvesnost oko primirja u Gazi, nestabilni odnosi sa Putinom i Zelenskim, kao i snižavanje američkog kreditnog rejtinga od strane Moody’s-a 20. maja, dodatno su uticali na tržište.

Prema OMFIF-u, jedna trećina centralnih banaka planira povećanje izloženosti prema zlatu u narednih 1–2 godine, a 40% njih u narednoj deceniji. Politička nestabilnost u SAD se sve više vidi kao prepreka za ulaganje u dolar.

Bloomberg izveštava da centralne banke i državni fondovi kupuju oko 1.000 tona zlata godišnje, što je najmanje četvrtina svetske godišnje proizvodnje. Poljska centralna banka kupila je 61 tonu u prva 4 meseca 2025. godine, a Kina je beležila šest uzastopnih meseci kupovine.

Krajem kvartala, globalna pažnja bila je usmerena na američke napade na iranske nuklearne objekte. Zlato je sredinom juna skočilo iznad $3,400, pre nego što se spustilo na $3,287.45 do kraja meseca, što je rast od 4.98% u kvartalu, 24.31% od početka godine, i preko 100% u poslednje 32 meseca.

Srebro

Srebro je od aprila do juna poraslo 5.90%, dok je rast u Q1 bio 15.53%. Iako se ovaj broj čini umerenim, cena se kretala u rasponu od 16.84%. Popularnost srebra u nakitu raste jer je zlato postalo preskupo.

U prvom kvartalu, preko ETF-ova je kupljeno 2.2 miliona unci srebra. Industrijska potražnja je 2024. porasla 4% na rekordnih 680.5 miliona unci. Tržište srebra beleži deficit već pet godina zaredom, a potražnja se povezuje s „zelenom ekonomijom“.

Zalihe u Londonu

Na kraju juna 2025. u londonskim trezorima bilo je 8,776 tona zlata (+2.07% u odnosu na prethodni mesec), što vredi $927.5 milijardi, i 23,791 tona srebra (+1.8%), u vrednosti $27.5 milijardi. I zlato i srebro prate rastući trend započet u martu i aprilu respektivno.

Nemačka federacija poreskih obveznika pozvala je Bundesbank i Ministarstvo finansija da repatriraju preko 1.000 tona zlata iz SAD, u strahu da bi Trampova kontrola nad Fed-om mogla uticati i na nemačke rezerve. Slični pozivi čuju se i iz Italije.

Sažetak tržišnih podataka za zlato

Sažetak tržišnih podataka za srebro