Kako američke kamatne stope utiču na cene zlata: Analiza za 2025.

Ključne tačke:

Zlato obično pada kad rastu kamatne stope – ali ne uvek. Realne stope, inflacija i geopolitička napetost često prevazilaze ovu vezu.
Opportunitetni trošak je ključan – zlato ne donosi prihod, pa je manje privlačno kad druge investicije nude više prinosa.
Geopolitička napetost može prekinuti vezu – tokom sukoba, zlato raste iako su stope visoke.
Smanjenje stopa obično pokreće rast zlata – ali ne uvek. Ako je uzrokovano recesijom, rast je brži.
Deutsche Bank predviđa 4.000 dolara do kraja 2025. – Goldman Sachs vidi potencijal za 5.000 dolara u slučaju šoka.

Kako američke kamatne stope utiču na cene zlata: Analiza za 2025.

U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci, što je više nego 40% više nego pre godinu dana. Ovaj rast se dešava uprkos očekivanjima da će Federalna rezerva nastaviti da povećava kamatne stope – što bi, prema tradicionalnoj logici, trebalo da smanji vrednost zlata.

Ova situacija pokazuje da je veza između kamatnih stopa i zlata postala mnogo složenija. Više nije dovoljno reći „više stopa = niže zlato“. Danas, zlato reaguje na celokupnu politiku Feda – ne samo na trenutni nivo stopa, već i na njihov pravac, inflacione očekivanja, geopolitičku napetost i ponašanje centralnih banaka.

Šta pokreće ovu vezu?

Glavni mehanizam koji povezuje kamatne stope i zlato je trošak prilike. Zlato ne donosi nikakav prihod – nema dividende, nema kamate. Kada su druge investicije, kao što su obveznice ili akcije, privlačnije zbog viših prinosa, ulagači se okreću njima – a ne zlatu.

Više kamatne stope – povećavaju trošak držanja zlata,
Niže kamatne stope – smanjuju taj trošak, čime ga čine privlačnijim,
Realne stope – najvažniji pokretač. Ako je inflacija viša od kamatne stope, realna stopa je negativna – i tada zlato postaje još privlačnije.

Međutim, ova veza nije stalna. Istorija pokazuje da je korelacija između zlata i kamatnih stopa varirala od -0,3 do -0,8 tokom različitih ekonomskih ciklusa. Naročito nakon finansijske krize 2008. godine, zlato je poraslo iako su stope bile bliske nuli – jer je monetarna politika bila ekspanzivna.

Kako FED utiče na tržište zlata?

Fedova odluka o stopama ima direktni uticaj na tržište:

Očekivane promene – ako su već ugrađene u cene, reakcija je mala,
Neočekivane promene – mogu izazvati veliku volatilnost,
Forward guidance – reči poput „patience“ ili „appropriate“ imaju veliki uticaj na očekivanja.

Tokom ciklusa povećanja stopa 2022–2023., zlato je ipak poraslo – zbog trajnih strahova od inflacije i geopolitičkih tenzija. To je pokazalo da zlato može da opstane i u okruženju visokih stopa, ako su drugi faktori jači.

Kada se zlato odvaja od kamatnih stopa?

Zlato često prekida svoju normalnu vezu sa kamatnim stopama u sledećim slučajevima:

Geopolitička napetost – ratovi, krize, sankcije. U 2022. godini, zlato je poraslo uprkos signalima Feda o povećanju stopa.
Inflacija – ako je inflacija viša od kamatnih stopa, realne stope su negativne – i tada zlato postaje još privlačnije.
Poverenje u sistem – kada ljudi gube poverenje u valute, zlato postaje jedina sigurna opcija.

Kao što kaže jedan analitičar: „Zlato ne reaguje na stope – reaguje na strah.“

Šta istorija kaže o smanjenju stopa i zlatu?

Istorija pokazuje da zlato obično raste tokom ciklusa smanjenja stopa:

Prva 3 meseca – prosečno 4–6% rasta, sa povećanom volatilnošću,
6 meseci – prosečno 8–10% rasta, sa manjom volatilnošću,
12 meseci – prosečno 12–15% rasta, sa širokim varijacijama.

Međutim, ovo nije garantovano. Ako se smanjenje stopa dešava zbog recesije, zlato može da raste brže. Ako je zbog inflacije, može da padne.

Šta dalje?

Analitičari predviđaju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

Američki dugu premašio je 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.

Deutsche Bank predviđa da će cena zlata dostići 4.000 dolara do kraja 2025., dok Goldman Sachs smatra da bi mogla dostići 5.000 dolara ako dođe do sistemskog šoka.