Zlatni uspon: Eho prošlosti, upozorenje za budućnost

Ključne tačke:

Zlato je probilo inflaciono prilagođeni vrhunac iz 1980. – simbol preuređenja globalnog finansijskog poretka.
Rast nije vođen strahom – već strategijom – centralne banke kupuju zlato da bi izgradile novi poredak.
Geopolitička napetost i dugu su glavni pokretači – zlato postaje neutralni aktivan u fragmentiranom svetu.
Deutsche Bank predviđa 4.000 dolara do kraja 2025. – Goldman Sachs vidi potencijal za 5.000 dolara u slučaju šoka.
Zlato više nije opcija – već nužnost – jedini aktivan koji ne zavisi od politike, inflacije ili kamatnih stopa.

U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci, prešavši svoj inflaciono prilagođeni maksimum iz aprila 1980. godine – 850 dolara, koji danas iznosi oko 3.600 dolara. Ovaj proboj nije samo tehnički događaj. On je simbol preuređenja globalnog finansijskog sistema.

Kao što kaže jedan analitičar: „Ovo nije 1979. – kad je zlato skočilo jer su ljudi izgubili nadu u kontrolu inflacije. Niti je 2011. – kad je tržište reagovalo na kvantitativno olakšanje. Ovo je 2025. – kad centralne banke svetski kupuju zlato kao strategiju, a ne kao reakciju.“

Eho prošlosti: 1979. – Kada je zlato postalo oružje protiv inflacije

Godina 1979. bila je vreme kada je zlato postalo „oružje“ protiv inflacije. U SAD-u, inflacija je dosegnula 13,3%, a kamatne stope bile su više od 15%. Ljudi su gubili poverenje u državu – i okreću se zlatu.

Goldman Sachs tada je rekao: „Zlato više nije barbarski relikt – već novi standard.“
Federalna rezerva bila je pod pritiskom da poveća stope, ali je to samo pogoršalo situaciju.
Cena zlata porasla je za 120% tokom godine – najbrži rast u istoriji.

Danas, situacija je slična – ali složenija. Inflacija je niža, ali je poverenje u monetarnu politiku još slabije. Predsednik Tramp napada FED-a, dolar je pod pritiskom, a geopolitička napetost je na nivou iz 1970-ih.

Šta je drugačije danas?

Ovaj rast nije vođen strahom – već strategijom. Centralne banke širom sveta masovno kupuju zlato, ne zbog krize, već da bi izgradile novi finansijski poredak.

China kupuje zlato deveti mesec zaredom, sa ciljem da osigura svoj ekonomski status,
Rusija koristi zlato kao utočište nakon zamrzavanja rezervi,
Indija, Poljska, Turska akumuliraju zlato kako bi zaštitile svoje valute,
SAD je postao „prodavac“ zlata – njegova politika smanjenja kamata i monetizacije duga podstiče rast cene metala.

Kao što kaže jedan investitor: „Ne kupujem zlato jer je skupo – kupujem ga jer je jedino što ostaje kada sve ostalo nestane.“

Upozorenje za budućnost: Šta istorija kaže?

Istorija pokazuje da su veliki usponi zlata uvek bili praćeni dubokim promenama:

1930-ih – propadanje zlatnog standarda, depresija, rat;
1970-ih – kraj Bretton Woods sistema, inflacija, energetska kriza;
2008. – finansijska kriza, kvantitativno olakšanje;
2025. – de-dolarizacija, geopolitička napetost, rast duga.

U svim ovim periodima, zlato je bilo poslednje utočište. Ne zato što je bio najbolji aktivan – već zato što je bio jedini koji nije bio podložan političkim odlukama.

Šta dalje?

Analitičari predviđaju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

Američki dugu premašio je 37 biliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.

Deutsche Bank predviđa da će cena zlata dostići 4.000 dolara do kraja 2025., dok Goldman Sachs smatra da bi mogla dostići 5.000 dolara ako dođe do sistemskog šoka.