Zlato više nije samo utočište u krizi: State Street traži trajno mesto u svakom portfoliju

Zlato menja ulogu: od paničnog dugmeta do strateškog sredstva

Decenijama je zlato u svesti prosečnog investitora imalo jednu jedinu funkciju — sklonište u trenutku straha. Kupuje se kada tržišta padaju, a prodaje čim se smiri. State Street Global Advisors, jedna od najvećih svetskih kompanija za upravljanje imovinom sa 5,4 biliona dolara pod upravljanjem, sada otvoreno osporava tu logiku.

U opsežnom istraživačkom izveštaju, firma iznosi argumentovanu tezu da zlato nije taktički instrument za krizne trenutke, već strateška klasa imovine koja zaslužuje permanentno mesto u svakom ozbiljno konstruisanom portfoliju. Analiza se oslanja na podatke Bloomberga koji sežu do ranih 1970-ih i obuhvataju više recesija, ciklusa kamatnih stopa i geopolitičkih poremećaja.

Tri stuba argumenta i matematika diversifikacije

Nulta korelacija kao ključni adut

Centralni argument State Streeta počiva na statističkoj činjenici koja se retko viđa u finansijama: mesečna korelacija prinosa zlata sa S&P 500 indeksom od 1970-ih iznosi tačno 0,00. Korelacija sa Bloomberg U.S. Aggregate Bond indeksom u istom periodu je svega 0,09. Praktično rečeno, zlato se kroz čitave tržišne cikluse kretalo potpuno nezavisno od akcija i obveznica.

Za investitora koji drži klasičan portfelj sa 60 odsto akcija i 40 odsto obveznica, to znači da zlato istorijski nije padalo kada su padali ostali delovi portfolija — a često je raslo upravo tada.

Podaci iz dvadeset godina govore sami za sebe

State Street je modelovao četiri hipotetička portfolija sa udelom zlata od 0 do 10 odsto, koristeći podatke od januara 2005. do marta 2025. Rezultati su konzistentni u svim scenarijima.

Portfelj bez zlata ostvario je prosečan godišnji prinos od 5,66 odsto uz maksimalni pad vrednosti od 35,68 odsto. Portfelj sa 10 odsto zlata vratio je 6,18 odsto godišnje, a maksimalni pad bio je svega 31,68 odsto. Šarpov koeficijent — mera prinosa po jedinici preuzetog rizika — porastao je sa 0,38 na 0,45. Kumulativni prinos tokom dvadesetogodišnjeg perioda skočio je sa oko 205 odsto na skoro 237 odsto.

Investitor je, dakle, zaradio više novca uz manje gubitke tokom svih velikih kriza u tom periodu, uključujući finansijski slom 2008. i pandemijski šok 2020. godine.

Centralne banke kao strukturni oslonac cene

Iza rasta cene zlata ne stoji samo investitorski sentiment — postoji i snažna institucionalna potražnja koja stvara strukturni pod. Centralne banke sveta kupile su oko 863 tone zlata u 2025. godini, što je daleko iznad istorijskog proseka, mada ispod rekordnih 1.082 tone iz 2022. J.P. Morgan procenjuje da će nabavke u 2026. iznositi oko 755 tona — i dalje višestruko više od predkriznog proseka od 400 do 500 tona godišnje.

Narodna banka Kine bila je jedan od najagresivnijih kupaca u ovom ciklusu, produžavajući niz mesečnih kupovina na 15 uzastopnih meseci zaključno sa januarom 2026, čime su njene rezerve dostigle 74,19 miliona unci. Ostale centralne banke tržišta u razvoju slede sličan put, diversifikujući rezerve od dolarski denominovane imovine usled tarifnih neizvesnosti i geopolitičkih rizika.

‘Dugoročni trend diverzifikacije zvaničnih rezervi i investitorskog kapitala u zlato ima još prostora za rast’, izjavila je Nataša Kaneva, šefica Globalne strategije za sirovine u J.P. Morganu. ‘Očekujemo da potražnja za zlatom gurne cene ka 5.000 dolara po unci do kraja 2026.‘

Zaštita od inflacije, slabosti dolara i zamrzavanja tržišta

Istorijski prinos u inflatornim periodima

Jedan od najsnažnijih argumenata iz izveštaja State Streeta tiče se ponašanja zlata u periodima visoke inflacije. Od avgusta 1971. do marta 2025, zlato je raslo po prosečnoj godišnjoj stopi od 10,6 odsto u periodima kada je inflacija prelazila pet odsto godišnje. Istovremeno, korelacija nedeljnih prinosa zlata i indeksa američkog dolara u poslednjih trideset godina iznosi u proseku negativnih 0,42 — što znači da zlato tipično raste kada dolar slabi.

Dolar je u 2025. ostvario najlošiji godišnji učinak od 2017, dok je zlato rušilo rekord za rekordom. Za investitora čija je imovina pretežno denominovana u dolarima, alokacija u zlato deluje kao osiguranje kupovne moći.

Likvidnost koja funkcioniše i kada ostalo zakaže

State Street ističe i praktičnu prednost koju mnogi zanemaruju: zlato je jedna od najlikvidnijih klasa imovine na svetu. Procenjeni prosečni dnevni promet na berzama, vanberzanskim tržištima i ETF fondovima premašuje 232 milijarde dolara, što na godišnjem nivou iznosi oko 58 biliona dolara.

Tokom marta 2020, u vreme prvih kovid-19 lockdowna, obim trgovanja zlatom dostigao je 237 milijardi dolara upravo u trenutku kada su akcije, obveznice i kreditna tržišta trpela ozbiljne probleme sa likvidnošću. Zlato se moglo prodati — ostalo često nije.

Ograničenja koja svaki investitor mora da razume

Izveštaj State Streeta ne izbegava ni nepovoljne strane. Između 1971. i 2024. akcije su u proseku donosile 10,7 odsto godišnje, a zlato 7,9 odsto — dugoročno, tržište akcija nadmašuje zlato. Pored toga, zlato ne generiše nikakav prihod: nema dividendi ni kamate. Cena može biti nestabilna — zlato je između 2011. i 2015. izgubilo 45 odsto vrednosti. U slučaju fizičkog posedovanja postoje troškovi čuvanja i osiguranja, a u SAD-u se zlato u oporezivim računima tretira kao kolekcionar po stopi do 28 odsto, iznad standardnih stopa kapitalnih dobitaka.

Firma eksplicitno naglašava da zlato nije zamena za akcije ili obveznice, već komplementarna alokacija koja poboljšava ukupne karakteristike rizika i prinosa portfolija.

Gde su cene i šta savetuju analitičari

Konsenzus na Volstritu podržava strukturni slučaj za zlato. Goldman Sachs postavio je ciljnu cenu od 5.400 dolara do kraja 2026, J.P. Morgan projektuje 6.300 dolara, a Wells Fargo cilja između 6.100 i 6.300 dolara. Gregori Širer, šef strategije za plemenite metale u J.P. Morganu, procenjuje da udeo zlata u ukupnoj imovini investitora ima potencijal da poraste ka četiri do pet odsto u narednim godinama, sa trenutnog nivoa koji je porastao za svega oko jedan procentni poen u poslednje dve godine.

State Street preporučuje alokaciju između dva i deset odsto, finansiranu smanjenjem prekomerno zastupljenih pozicija u akcijama ili obveznicama. Za nove investitore, polazna tačka od dva do pet odsto ima smisla. ETF fondovi poput SPDR Gold Shares (GLD) ili jeftinijeg SPDR Gold MiniShares (GLDM) nude izloženost bez troškova fizičkog posedovanja, a držanje u poreski povlašćenim računima rešava problem nepovoljnog poreskog tretmana. Istraživanje State Streeta sugeriše da investitor ne mora da pogodi sledeći korak cene da bi profitirao od zlata — dovoljna je dosledna, dugoročna izloženost.