Legalizacija individualnog iskopavanja zlata u Rusiji podstiče proizvodnju, ali narušava kontrolu
Omogućavanje pojedincima da iskopavaju zlato u Rusiji može imati pozitivan efekat na proizvodnju, ali istovremeno podriva sistem kontrole nad kretanjem plemenitih metala, upozorava Oleg Kazanov, direktor Federalne agencije za mineralne resurse (Rosnedra).
U intervjuu za agenciju Interfax, neposredno pred Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu 2025, Kazanov je izjavio da „zakon koji omogućava fizičkim licima da iskopavaju zlato jeste složen – s jedne strane podstiče proizvodnju, a s druge narušava sistem kontrole nad kretanjem mineralnih resursa od ležišta do prerade“.
Državni nadzor i trasabilnost
Kazanov podseća da se sistem PMPS – za nadzor plemenitih metala i dragog kamenja – sada primenjuje i na rudarenje zlata. Prema njegovim rečima, „zlato mora biti moguće pratiti u svakoj fazi: nalazište mora imati dokazane rezerve, vlasnik mora da potvrdi da li dobija koncentrat ili jalovišno zlato, a pri isporuci u rafineriju – sve se evidentira“.
On upozorava da bi uključivanje pojedinaca u rudarenje moglo da ugrozi tu trasabilnost: „Šta će se desiti ako pojedinci počnu da kopaju zlato? Kako ćemo znati odakle dolazi? Kako ćemo utvrditi njegovu zakonitost? Ko će i kako brojati koliko ga ima?“, pita Kazanov.
Nejasna budućnost zakona
Kao što ističe šef Rosnedre, „omogućavanje fizičkim licima da iskopavaju zlato stvara težak presedan“. Navodi da se trenutno vrši analiza iz svih uglova – Ministarstvo finansija i druga relevantna tela sprovode sopstvene procene pre nego što zakon ode u dalju proceduru.
Podsetimo, inicijativa je predstavljena u aprilu 2023. kada je u Državnu dumu uveden predlog zakona kojim bi građani registrovani kao preduzetnici mogli legalno da kopaju aluvijalno zlato. Predlog je brzo prošao prvo čitanje, ali se nakon toga zaglavio zbog neslaganja između Komiteta za ruski Daleki istok i Komiteta za prirodne resurse.
Zaključak
Dok ruska vlada pokušava da pronađe ravnotežu između podsticanja rudarske aktivnosti i očuvanja kontrole nad strateškim resursima, budućnost zakona ostaje neizvesna. Ključno pitanje ostaje – kako pomiriti potrebu za proizvodnjom sa zahtevima za zakonitošću i transparentnošću?
