Oštar pad plemenitih metala: Zastoj u Hormuškom moreuzu gura prinose i dolar na više nivoe

Zlato je palo ispod psihološke granice od 4.200 dolara, zabeleživši dnevni pad od 2,78% na 4.165 dolara po unci, dok je srebro potonulo za gotovo 4,5%.
Odbijanje iranskog predloga o deblokadi Hormuškog moreuza od strane SAD podiglo je cenu nafte Brent iznad 108 dolara po barelu.
Skok cena energenata podstakao je inflatorna strahovanja i podigao verovatnoću novog povećanja kamatnih stopa Feda u oktobru na čak 70%.
Referentni prinos na desetogodišnje američke obveznice drži se blizu 5,2%, dok indeks dolara testira nivo od 101 poena, vršeći snažan pritisak na neprinosnu imovinu.

Zastoj u Hormuškom moreuzu raspalio inflatorna očekivanja

Početak trgovačke nedelje na globalnim finansijskim tržištima doneo je snažan talas rasprodaje plemenitih metala. Promptna cena zlata pala je za 2,78% na 4.165,00 dolara po unci, dok su gubici tokom sesije testirali i nivoe ispod 4.140 dolara. Istovremeno, srebro je pretrpelo još oštriji udarac, beležeći pad od 4,49% na 61,29 dolara za uncu. Platina i paladijum takođe beleže značajne korekcije od 2,76%, odnosno 4,16%.

Katalizator ove eskalacije nalazi se u Persijskom zalivu. Američki predsednik Donald Tramp odbacio je predlog Teherana o ponovnom otvaranju strateškog Hormuškog moreuza i obustavi neprijateljstava, čime su pregovori dospeli u ćorsokak. Ovaj diplomatski zastoj odmah je pokrenuo skok cena sirove nafte: evropski Brent je poskupeo za više od 3% na 108,30 dolara po barelu, dok je američki WTI dostigao 95,93 dolara.

Grafikon prikazuje divergenciju kretanja cena nafte i plemenitih metala: dok je nafta Brent skočila za 3,20%, zlato, platina, paladijum i srebro zabeležili su oštar pad usled rasta prinosa i dolara.

Geopolitički paradoks: Zašto skok nafte guši plemenite metale

U konvencionalnim tržišnim okolnostima, geopolitička nestabilnost i energetska kriza generišu snažnu tražnju za zlatom kao primarnim utočištem kapitala. Međutim, dinamika se promenila usled agresivnog odgovora tržišta duga. Investitori trenutni naftni šok ne posmatraju samo kao rizik po privredni rast, već prvenstveno kao neposredan impuls koji obnavlja inflatorni pritisak u SAD.

Tržište novca je munjevito prilagodilo svoja očekivanja. Verovatnoća da će Federalne rezerve na zasedanju u oktobru ponovo podići referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena sada iznosi između 68% i 70%, nakon što je Fed već podigao raspon stopa na 3,75%–4,00%. Takva monetarna postavka podigla je prinos na desetogodišnje obveznice Ministarstva finansija SAD na zonu od 5,2%, što je nivo blizu višedecenijskih maksimuma. Jačanje dolarskog indeksa (DXY) ka koti 101,00 dodatno povećava oportunitetni trošak držanja plemenitih metala koji ne donose kamatni prinos.

Gust makroekonomski kalendar testira nivoe podrške

Paralelno sa robnim tržištima, oslabio je i globalni apetit za rizikom na berzama akcija, gde su terminski ugovori na indeks S&P 500 pali za 0,5%, a na tehnološki Nasdaq za 1,0%. Pred investitorima je izuzetno zgusnuta sedmica ključnih makroekonomskih objava u SAD koja će odrediti da li je probijanje nivoa podrške od 4.200 dolara kod zlata privremeni incident ili početak dublje korekcije.

U fokusu su podaci o otvorenim radnim mestima (JOLTS), ADP izveštaj o zaposlenosti i avgustovska bazna PCE inflacija, praćeni ISM indeksom industrijske aktivnosti i zvaničnim izveštajem o zaposlenosti van poljoprivrede (Nonfarm Payrolls) u petak. Ukoliko inflatorni i platni pokazatelji potvrde otpornost američke ekonomije, prinosi i dolar će zadržati uzlazni pritisak, čime bi se podrška plemenitim metalima mogla pomeriti ka zoni od 4.000 dolara. U suprotnom, popuštanje tenzija u Zalivu ili blaži makroekonomski podaci otvorili bi prostor za stabilizaciju poluga.