Zlato potonulo ispod 4.200 dolara: Kako se naftni šok pretvorio u monetarni udar

Paradoks energetske krize: Zašto skok nafte guši zlato

Početak trgovinske sedmice doneo je snažan talas rasprodaje na tržištu plemenitih metala. Spot cena zlata skliznula je ispod psihološki važne granice od 4.200 dolara, spustivši se na 4.198,10 dolara po unci, dok su fjučersi na američkom tržištu oslabili na 4.231 dolar. Reč je o najdubljem jednodnevnom padu još od 1. septembra, čime je nastavljen silazni pritisak koji je obeležio i finiš prethodne sedmice.

Tržišni mehanizam koji stoji iza ovog pada na prvi pogled deluje paradoksalno. Zlato se tradicionalno posmatra kao primarni štit od rasta inflacije, a cena sirove nafte tipa Brent ponovo je premašila 106 dolara po barelu nakon što je Vašington odbacio iranski predlog za deeskalaciju i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Ipak, umesto da rast cena energenata podstakne kupovinu zlata kao utočišta, investitori su skupu naftu protumačili kao jasan signal da će Federalne rezerve morati da ostanu izrazito restriktivne.

Pritisak obveznica i strah od novog poteza Feda

Preokret u percepciji investitora direktno je pogodio plemeniti metal. Fed je ranije ovog meseca podigao referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na raspon od 3,75% do 4,00%, a terminska tržišta sada procenjuju verovatnoću od čak 68% za novo povećanje već na zasedanju u oktobru. U takvom okruženju, funkcija zlata kao zaštite od rasta troškova života gubi bitku pred rastućim prinosima na kamatonosnu imovinu.

Najoštriji pritisak reflektuje se na tržištu državnog duga SAD. Prinos na desetogodišnje američke obveznice kreće se oko 5,2%, što je nivo blizu najviših vrednosti zabeleženih u poslednje dve decenije. Analitičari Commerzbank-a ističu da ubrzano zatezanje monetarnih uslova podiže i nominalne i realne prinose, što direktno poskupljuje oportunitetni trošak držanja imovine koja ne donosi periodičan prinos. Iako institucionalni prilivi u zlatne ETF fondove i dalje pokazuju određenu otpornost, kratkoročni zamah u potpunosti kontrolišu prodavci.

Odbrana na 4.200 dolara i pretnja pada na 4.000 dolara

Tehnička slika ubrzano se pogoršava nakon što je probijena konsolidacija koja se prethodnih sedmica odvijala u rasponu između 4.240 i 4.400 dolara. Nivo od 4.240 dolara, koji se poklapao sa 61,8% Fibonačijevog nivoa korekcije, nije izdržao pritisak jačeg dolara i rasta prinosa.

Stratezi singapurske banke OCBC navode da je neuspeh cene da se zadrži iznad zone otpora od 4.300 do 4.354 dolara stvorio uslove za jače povlačenje. Ukoliko se trgovanje trajno stabilizuje ispod 4.200 dolara, sledeća velika linija odbrane nalazi se tek na okrugloj koti od 4.000 dolara po unci. Sa druge strane, da bi se neutralisao trenutni negativni momentum, kupci bi morali ekspresno da vrate cenu iznad 4.240 dolara, a potom i da savladaju znatno težu barijeru u zoni oko 4.300 dolara.

Makroekonomski podaci kao tas na vagi

Pred trgovcima zlatom je izuzetno dinamična sedmica u kojoj će makroekonomski indikatori iz Sjedinjenih Država odrediti sudbinu ključnih tehničkih nivoa. Na stolu su novi podaci o slobodnim radnim mestima (JOLTS), ADP izveštaj o zaposlenosti u privatnom sektoru, indeks bazne lične potrošnje (PCE) kao Fedovo omiljeno merilo inflacije, te sveobuhvatni mesečni izveštaj o platnim spiskovima van poljoprivrede (NFP).

Ukoliko ovi pokazatelji potvrde otpornost američkog tržišta rada i postojanost inflatornih pritisaka, prinosi na obveznice mogli bi dobiti dodatno gorivo za rast. U tom scenariju, nivo od 4.000 dolara postaće neposredna meta medveda. Preokret u korist zlata bio bi moguć jedino uz iznenadno usporavanje ekonomske aktivnosti ili diplomatski proboj na Bliskom istoku koji bi oborio cenu nafte i ublažio restriktivnu retoriku centralnih bankara.