Pekinov zlatni potez: Kako Kina širi svoj uticaj kroz Centralnu Aziju

U septembru 2025. godine, Kina je zvanično pokrenula novu fazu svoje strategije za zlato – prelazeći iz Tajikistana i Kirgizstana ka Kazahstanu i Uzbekistanu. Ovaj pomak više nije ograničen na rudarska ulaganja – već predstavlja strategijski potez za finansijsku suverenost. U pozadini ovog pokreta leži jednostavna logika: zlato više nije samo sirovina – već oružje u novoj eri globalnih finansija.

Zijin Mining: Glavni ratnik na terenu

Ključni glumac u ovoj operaciji je Zijin Mining Group, najveći kineski proizvođač zlata i bakra. Preko svoje offshore jedinice, Zijin Gold International, kompanija je već dominirala u regionu:

• Tajikistan – kontrolira projekt Zarafshon, koji proizvodi više od 75% tajikistanskog zlata,
• Kirgistan – vodi Taldybulak Levoberezhny Gold Mine, jedan od najvećih projekata u regionu,
• Kazahstan – nedavno kupila Raygorodok rudnik za 1,2 milijarde dolara, sa puno rezervi i naprednom infrastrukturom,
• Uzbekistan – ulazi kroz državne sporazume i privatne aukcije, uključujući projekte u Navoi regiji.

Kao što kaže jedan analitičar: „Zijin ne kupuje zlato – kupuje pristup. I to pristup koji daje Kini kontrolu nad budućim tokovima metala.“

Zašto Centralna Azija?

Kina ne bira slučajno. Centralna Azija nudi dva ključna faktora:

1. Stabilniji poslovni okvir – u poređenju sa Kirgistanom, gde je nacionalizacija rudnika (kao u slučaju Kumtora) bila realna opasnost, Kazahstan i Uzbekistan nude predvidivije regulative i jaču državnu upravu.
2. Ambiciozni ciljevi – oba zemlje žele da postanu među najvećim proizvođačima zlata na svetu. To stvara idealne uslove za kineske investitore koji mogu da učestvuju u razvoju, a zadrže dugoročni pristup resursima.

Kao što kaže stručnjak: „Kina ne ide tamo gde je najteže – već tamo gde je najprofitabilnije.“

Finansijska suverenost kao cilj

Ovaj potez nije ograničen na rudarstvo. On je deo šire strategije:

• De-dolarizacija – nakon što je zapad zamrzio ruske rezerve 2022. godine, Kina je shvatila da mora imati alternativu. Zlato je neutralno, ne može biti konfiskovano, i ne zavisi od politike SAD-a.
• Diversifikacija rezervi – Kina je od 2013. do 2023. godine povećala svoje zlatne rezerve za 1.000 tona, dok je smanjila držanje američkih obveznica za 60%.
• Geopolitički uticaj – ulaganja u zlato omogućavaju Kini da širi svoj uticaj bez vojnih snaga – kroz ekonomsku integraciju.

Šta je još važnije? Zlato je jedini aktivan koji može da se koristi kao sredstvo razmene – čak i ako se zemlje ne slažu politički. U tom smislu, ono postaje most između Kine i Centralne Azije.

Šta to znači za lokalne zemlje?

Uloga Kazahstana i Uzbekistana je ambivalentna. Sa jedne strane, one dobijaju:

• Tehnologiju – kineske kompanije donose napredne tehnologije za ekstrakciju i preradu,
• Kapital – veliki ulozi omogućavaju brži razvoj rudnika,
• Izvozne kanale – pristup kineskom tržištu, koje je najveće potrošačko tržište zlata na svetu.

Sa druge strane, postoji rizik:

• Gubitak kontrole – ako se zemlje previše zavisne od kineskih ulaganja, mogu izgubiti autonomiju u odlučivanju,
• Politizacija resursa – zlato više nije samo sirovina, već instrument geopolitičkog uticaja.

Kao što kaže jedan diplomat: „Kina ne donosi samo novac – donosi i svoj poredak.“

Zaključak: Zlato kao novi diplomatski jezik

U vremenu kada se svet deli na blokove, zlato više nije samo metal – već alat za izgradnju odnosa.

Kina koristi zlato kako bi osigurala svoju finansijsku nezavisnost – ali i kako bi širila svoj uticaj kroz Centralnu Aziju. Ovaj potez nije samo ekonomski – već strategijski.

Centralne azijanske zemlje imaju izbor: da budu partneri u ovom procesu – ili pasivni sudionici.

Za one koji žele da održe svoju samostalnost – ključ je da ne dopuste da zlato postane njihova jedina valuta.