Rusija unovčila 1,68 milijardi dolara zlatom usred istorijskog rasta cena

Moskva kapitalizuje rekordni bull run

U trenutku kada su cene zlata probile psihološku barijeru od 5.500 dolara po unci, Rusija je izvršila stratešku prodaju dela svojih monetarnih rezervi. Prema najnovijim podacima Centralne banke Rusije (CBR), objavljena krajem februara 2026. godine, država je tokom januara prodala 300.000 unci plemenitog metala. Ova transakcija označava prvi pad zlatnih rezervi još od oktobra, signalizirajući promenu u taktici upravljanja imovinom usred ekstremne volatilnosti na tržištu roba.

Prosečna cena zlata u januaru kretala se oko 4.700 dolara, ali je vrhunac dostigla na 5.600 dolara. Ova oscilacija omogućila je Moskvi da generiše prihode u rasponu od 1,41 do 1,68 milijardi dolara. Paradoksalno, uprkos odlivu fizičkog zlata, ukupna vrednost ruskih rezervi skočila je za 23%, dostižući vrtoglavih 402,7 milijardi dolara, što direktno pripisujemo agresivnom rastu spot cena na globalnim berzama.

Geopolitička trgovina i istočni saveznici

Analiza tokova kapitala otkriva duboku povezanost ruske prodaje sa potražnjom na azijskim tržištima, pre svega u Kini. Već u julu 2025. godine, Bloomberg je izvestio da je vrednost izvoza ruskih plemenitih metala u Kinu gotovo udvostručena u prvoj polovini godine. Podaci kineske carine potvrđuju skok uvoza ruskih ruda i koncentrata, uključujući zlato i srebro, od čak 80% u odnosu na isti period prethodne godine, dostižući vrednost od milijardu dolara.

Dominacija u proizvodnji i izvozu

Rusija zadržava poziciju drugog najvećeg svetskog proizvođača zlata, odmah iza Kine, sa godišnjom proizvodnjom koja prelazi 300 tona. Iako je Centralna banka bila jedan od najvećih suverenih kupaca zlata pre 2022. godine, fokus se sada pomera ka monetizaciji rezervi i izvozu. Ovaj trend prate i drugi plemeniti metali; MMC Norilsk Nickel, gigant u proizvodnji paladijuma i platine, takođe je povećao izvoz ka Kini, gde su cene ova dva metala skočile za 38% odnosno 59% tokom 2025. godine.

Unutrašnja potražnja kao hedge protiv inflacije

Dok država prodaje zlato na međunarodnom tržištu, domaća populacija ga grčevito kupuje. Ruski potrošači su u 2024. godini kupili 75,6 tona zlata, što predstavlja približno 25% ukupne godišnje proizvodnje zemlje. Ova potražnja vođena je potrebom građana da zaštite ušteđevinu od devalvacije i inflatornih pritisaka, stvarajući snažno unutrašnje tržište koje apsorbuje značajan deo domaće ponude.

Strategija likvidnosti u eri visokih cena

Potez Moskve da proda zlato na istorijskim maksimumima nije znak slabosti rezervi, već sofisticirana finansijska operacija. Realizacijom profita na vrhu ciklusa, Rusija osigurava likvidnost potrebnu za održavanje ekonomske stabilnosti pod sankcijama, dok istovremeno iskorištava rekordne cene da maksimizira vrednost preostalih zaliha. Sa cenama zlata koje su porasle za nearly 43% u poslednjih 12 meseci, ovakva strategija profit-takinga postaje ključni element u arhitekturi ruske ekonomske odbrane.