Savetnik Putina upozorio: Da li SAD planira da otplati dug kroz tržište kripto i zlata?

Ključne tačke:

Savetnik Putina tvrdi da SAD planira da „obriše“ 35 biliona dolara duga – kroz digitalnu valutu povezanu sa zlatom.
Iako zvuči kao konspiracija, poruka je jasna – poverenje u dugu rok stabilnost dolara opada.
Pravi problem je fragilnost sistema – držanje stranih valuta više nije sigurno nakon zamrzavanja ruskih rezervi.
Tokenizovano zlato raste, ali nije rešenje za krizu – digitalni sistemi podložni su kontroli i isključenju.
Fizičko zlato ostaje konačno utočište – niko ga ne može „obrisati“ iz sistema.

U svetu gde geopolitička retorika sve više utiče na finansijska tržišta, jedna kontroverzna izjava postala je fokus pažnje: Sergej Glazjev, dugogodišnji ekonomski savetnik Vladimira Putina, tvrdi da SAD priprema „finansijsku operaciju“ kako bi neutralizovala svoj državni dug od 35 biliona dolara.

Njegova tvrdnja? Amerika će iskoristiti kombinaciju kriptovaluta i tržišta zlata da „obriše“ dug – ne plaćanjem, već promenom samih pravila igre.

Šta tačno tvrdi Glazjev?

Glazjev, koji je još 2014. godine predložio stvaranje alternativnog monetarnog sistema van zapadnog uticaja, izjavio je da SAD planira da:

Kreira digitalnu valutu baziranu na blockchainu,
Poveže je sa fizičkim zlatom i drugim strategijskim sirovinama,
I koristi je kao „novi zlatni standard“ kako bi preusmerila globalne rezerve ka američkom digitalnom sistemu.

Cilj? Prema njegovoj analizi, ovo bi omogućilo SAD-u da zadrži finansijsku dominaciju, čak i ako padne vrednost dolara, jer bi „digitalni zlatni tokeni“ postali nova osnova za međunarodne razmene.

Ovim potezom, tvrdi on, SAD može efektivno „izbrisati“ deo svog duga tako što će prebaciti vrednost na novi, kontrolisani sistem – a druge zemlje bi bile primorane da ga prihvate pod pretnjom izolacije.

Da li je ovo realan scenario – ili teorija zavere?

Većina ekonomista smatra da je ovaj scenarij ekstremno neverovatan u doslovnosti. Međutim, ideja da SAD koristi tehnologiju da ojača poziciju dolara nije nova.

Već godinama postoje istraživanja o tzv. CBDC (Central Bank Digital Currency) – digitalnom dolaru koji bi mogao biti povezan sa fizičkim aktivima. Trenutno, Federal Reserve testira projekte vezane za bezbednost, identifikaciju i efikasnost, ali nikada nije rekla da će takva valuta zameniti fizički dolar.

Takođe, ideja o „digitizovanom zlatnom standardu“ nije potpuno apsurdna. U poslednjih godina, raste broj platformi koje nude tokenizovano zlato (kao XAUT i PAXG), koje su fizički pokrivene ulošcima. Ali one nisu deo državnog sistema – već privatni instrumenti.

Dakle, dok direktna „konspiracija“ deluje neverovatno, poruka iza nje je jasna: poverenje u dugu rok stabilnost američkog finansijskog sistema opada.

Zašto ova priča ima uticaja?

Čak i ako je izjava Glazjeva više politička propaganda nego ekonomska analiza, ona otkriva duboku zabrinutost u ne-zapadnim krugovima:

Fragilnost dolara – sa rastućim dugu i monetizacijom deficita, mnogi sumnjaju u dugoročnu održivost sistema.
Rizik od „finansijskog oružavanja“ – primer zamrzavanja ruskih rezervi 2022. godine pokazao je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.
Potraga za alternativama – zemlje kao Kina, Indija, Rusija i članovi BRICS-a aktivno grade sopstvene sisteme za trgovinu i razmenu.

U tom kontekstu, priče poput ove služe kao alat za ubrzavanje de-dolarizacije – ne zato što su tačne, već zato što šire strah.

Šta ovo znači za tržište zlata?

Bez obzira na to da li je američka „operacija“ istinita, efekat je realan: rastuća potražnja za fizičkim zlatom.

Centralne banke širom sveta, uključujući one iz Azije, Afrike i Evrope, masovno kupuju zlato. U prvom kvartalu 2025. godine, nabavljeno je 244 tone – najviše od kraja 1960-ih.

Zašto? Jer zlato nema kontratni rizik. Ne može da bude zamrznuto. Nije podložno političkim odlukama. I ne zavisi od bilo kog centralnog servera.

U trenucima kad se raspravlja o „brisanju“ dugova putem kripto-sistema, fizičko zlato postaje simbol pouzdanosti.

Kriptovalute: Alat ili oružje?

Kriptovalute su u središtu ove debate. Sa jedne strane, one nude decentralizaciju i brzinu. Sa druge, velike platforme i „stablecoin“-ovi (kao USDT) imaju duboke veze sa tradicionalnim bankama.

Ako bi SAD zaista želela da uspostavi novi sistem, najlogičniji put bio bi kroz regulisane, dolarem pokrivene tokene – ne kroz Bitcoin, već kroz digitalni dolar ili privredni stablecoini.

To ne bi bila revolucija – već evolucija koja očuvava američku kontrolu.