Zašto ulagači napuštaju obveznice i okreću se zlatu?

Godina 2025. donosi revoluciju u tradicionalnim ulaganjima. Zlato, koje već više decenija deli pozornicu sa državnim obveznicama kao „sigurno utočište“, sada ih ostavlja daleko iza sebe. Cena zlata probila je 3.600 dolara po unci, a godišnji prinos iznosi skoro 40% – najbolji rezultat od 1978. godine.

U isto vreme, obveznice – nekada kamen temeljac uravnoteženih portfolija – gube svoju snagu. Evropske i američke državne obveznice beleže padove, a njihova sposobnost da štite od inflacije i ekonomske nestabilnosti sve više se dovodi u pitanje.

Zašto obveznice više ne štite?

Dugo vremena, model „60/40“ – 60% akcija, 40% obveznica – bio je zlatni standard za konzervativne ulagače. U periodima slabog rasta, akcije bi pale, ali obveznice bi rasle, omogućavajući ravnotežu.

Ta dinamika više ne funkcioniše:

• Inflacija je neprijatelj broj jedan – realni prinose na obveznicama su negativni ili blizu nule.
• Rast kamatnih stopa – smanjuje vrednost postojećih obveznica.
• Politički rizik – sumnje u nezavisnost centralnih banaka podstiču neizvesnost.

Posledica? Portfeli bazirani na obveznicama imali su slabu rentabilnost. Tokom poslednjih pet godina, strategija 60/40 donela je samo 32% dobiti, dok je S&P 500 sam po sebi zaradio 109%.

Zlato popunjava prazninu

U ovom novom okruženju, zlato više nije samo dodatak – postaje osnova portfolija. Zašto?

• Nema kreditnog rizika – ne zavisi od obećanja vlade,
• Otporan je na inflaciju – njegova vrednost traje kroz vekove,
• Neprikosnoven je – ne može biti „konfiskovan“ kao strane valute,
• Nezavisan od institucija – ne podleže političkim odlukama.

Kao što je slučaj 1970-ih, kada je inflacija bila visoka a poverenje u sistem slabo, zlato ponovo postaje glavni izbor za one koji žele da sačuvaju vrednost.

Centralne banke vode trend

Prelazak ka zlatu nije ograničen na privatne ulagače. Centralne banke širom sveta masovno nabavljaju zlato – 244 tone u prvom kvartalu 2025. godine, najviše od kraja 1960-ih.

Od 2022. godine, nakon što su zapadne sile zamrznile ruske devizne rezerve, zemlje poput Kine, Indije, Turske i Poljske ubrzano diverzifikuju svoje rezerve. Zlato više nije samo hedž – to je osnova za finansijsku suverenost.

Privatni ulagači sada slede taj primer. ETF fond SPDR Gold Shares (GLD) privukao je 11,3 milijardi dolara u 2025. godini – već sada nadmašujući prošlogodišnje uloge.

Zašto zlato, a ne obveznice?

Razlika je u prirodi aktiva:

• Obveznice su dug – mogu biti inflacionirane, devalvirane, ili isplativane novcem sa nižom vrednošću.
• Zlato je stvarna vrednost – ne može se štampati, ne podleže sankcijama, nema kontratni rizik.

Analitičari iz Goldman Sachsa upozoravaju: ako samo 1% američkih privatnih ulagača prebaci svoje obveznice u zlato, cena bi mogla doseći 5.000 dolara po unci.

Gde ide cena dalje?

Goldman Sachs predviđa da će cena zlata dostići 4.000 dolara do sredine 2026. Glavni pokretači: geopolitička neizvesnost, rast potražnje centralnih banaka i gubitak poverenja u fiskalnu disciplinu SAD-a.

U takvom svetu, uloga zlata se menja: više nije pasivni aktivan – postaje ključni element strategije očuvanja kapitala.

Zaključak: Zlato postaje novi standard pouzdanosti

Pad uticaja obveznica nije kraj ulaganja – to je početak nove ere.

Kada tradicionalna utočišta prestanu da funkcionišu, ljudi se vraćaju onome što je trajalo kroz vekove. Zlato nije perfektan aktivan – ali je najpouzdaniji kada sve ostalo propada.

U vremenu kada su institucije pod pritiskom, a budućnost neizvesna, zlato više nije opcija. To je nužnost.

Svet se menja. A zlato ostaje isto.