Smrtonosna zlatna groznica: druga strana globalne potražnje za zlatom
U svetu u kojem cena zlata obara rekorde, jedan mračni fenomen raste u tišini – globalna zlatna groznica koja ne donosi samo bogatstvo, već i nasilje, korupciju i ekološku katastrofu. Dok investitori širom sveta gomilaju zlato kao zaštitu od inflacije i geopolitičke nestabilnosti, sve više lokalnih zajednica oseća posledice ilegalne eksploatacije ovog plemenitog metala.
Zlato: luksuz za jedne, prokletstvo za druge
Ilegalno rudarenje zlata cveta u nestabilnim regionima Latinske Amerike, Afrike i jugoistočne Azije. U mnogim slučajevima, rudarenjem upravljaju kriminalne grupe ili oružane frakcije koje koriste profit od zlata za finansiranje nasilja, regrutovanje boraca i destabilizaciju čitavih regiona.
U Amazoniji, šume nestaju pod bagerima ilegalnih rudara. U Kongu, dečaci napuštaju školu da bi radili u opasnim rudnicima. U Mjanmaru, zarada od zlata puni kase vojne hunte. Sve to dok se u razvijenim zemljama ulaže u zlatne poluge, ETF-ove i investicione kovanice – daleko od mesta gde zlato zapravo dolazi.
Tržište koje ne postavlja pitanja
Jedan od ključnih problema jeste netransparentnost lanca snabdevanja. Iako veliki broj zlatara i investicionih fondova tvrdi da poštuje pravila “čistog zlata”, u praksi je gotovo nemoguće sa sigurnošću utvrditi poreklo svakog grama.
Zlato se često meša, pretopljava, prodaje preko posrednika i na kraju završava u švajcarskim rafinerijama – odakle ulazi na globalno tržište, uključujući i portfelje investitora koji ne znaju da možda poseduju “krvavo zlato”.
Šta može da se učini?
Postoje pokušaji da se uvede više reda, uključujući inicijative poput “Zlata iz odgovornog rudarenja” i pojačane due diligence procedure, ali izazovi ostaju veliki. Rešenja traže saradnju vlada, kompanija i civilnog društva.
Za investitore, prvi korak je svest – razumevanje da zlato nije samo finansijski instrument, već i proizvod sa socijalnim i ekološkim posledicama. Odabirom zlata iz poznatih i proverenih izvora, moguće je ulagati bez doprinosa globalnom problemu.
Zlato ostaje vredno – ali po koju cenu?
Neupitno je da zlato ima mesto u portfeljima kao zaštita od inflacije i nesigurnosti. Ali iza blistavih poluga krije se složena stvarnost. Dok svet traži sigurnost u zlatu, neka druga lica sveta plaćaju tu sigurnost sopstvenom nesigurnošću. Globalna zlatna groznica, kako piše Foreign Affairs, više nije samo ekonomsko pitanje – to je moralni izazov 21. veka.
Kako da proverite poreklo investicionog zlata u Srbiji
U svetlu sve češćih izveštaja o „krvavom zlatu“, sve više kupaca u Srbiji postavlja jedno važno pitanje: kako mogu znati odakle potiče zlato koje kupujem? Iako se investiciono zlato u prodaji na našem tržištu uglavnom uvozi iz renomiranih rafinerija, postoji nekoliko koraka koje svaki savesni kupac može preduzeti kako bi bio siguran u poreklo svog zlata.
1. Kupujte isključivo od ovlašćenih i registrovanih prodavaca
Najvažniji korak jeste kupovina od firmi koje imaju dozvolu za trgovinu plemenitim metalima i koje sarađuju sa akreditovanim rafinerijama poput švajcarskih Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Ove rafinerije imaju međunarodne sertifikate o odgovornom rudarenju (npr. LBMA “Good Delivery” standard).
2. Proverite sertifikate uz svaki proizvod
Svaka zlatna poluga ili kovanica mora dolaziti sa sertifikatom o autentičnosti. Na tom dokumentu se obično nalaze sledeće informacije:
Naziv rafinerije i njen logo
Težina i finoća (npr. 999.9)
Serijski broj
Potpis ili oznaka sertifikovanog kontrolora
Ponekad i QR kod koji vodi do baze podataka rafinerije
Ukoliko nešto od ovoga nedostaje – zastanite.
3. Pitajte za poreklo – to je vaše pravo
Kupac ima puno pravo da pita trgovca iz koje rafinerije potiče zlato, kao i da zatraži informacije o tome da li je zlato iz rudnika koji se nalaze u zonama sukoba. Ozbiljni trgovci neće izbegavati ova pitanja – naprotiv, trebalo bi da ih pozdravljaju.
4. Tražite “responsible sourcing” potvrde
Neki trgovci, naročito oni koji prodaju premium proizvode, sarađuju isključivo sa rafinerijama koje učestvuju u programima odgovornog snabdevanja, kao što su:
LBMA Responsible Gold Guidance
RJC (Responsible Jewellery Council) sertifikati
Fairmined i Fairtrade zlato
Ako se te oznake nalaze na sajtu prodavca ili u dokumentaciji, to je pozitivan signal.
5. Pazite na „polovno“ zlato bez dokumentacije
Na domaćem tržištu povremeno se nudi i investiciono zlato „iz druge ruke“. Iako ovde može biti reč o legitimnim transakcijama, kupovina zlata bez originalne ambalaže i sertifikata nosi rizik – kako po pitanju autentičnosti, tako i po pitanju etičkog porekla.
